EPISKOP OSEČKOPOLJSKI I BARANJSKI HERUVIM Vaskrsenje zaceljuje naše rane

U vaskšnjem intervjuu za misionarski poral "Kinonija", a koji prenosi Eparhija osečkopoljska i baranjska vladika Heruvim govorio je suštini Vaskrsa i izazovima s kojima se savremeni čovek danas suočava.

"U Stihiri Velikoga Petka koja se peva na Večernjem bogosluženju i u celokupnoj himnografiji Strasne i Pashalne nedelje otkriva nam se pravi karakter sveta u vremenu Raspeća Hristovog, koji liči na svet danas. U toj stihiri ispunjen je celi vaspitni karakter Svetog Pisma i Svetog Predanja jer oslikava svet u jednoj potpunoj konfuziji i esenciji zla. Tekstopisci nas i svet kroz tekst ovih himni Otački i Svetopisamski vaspitavaju i govore o veličini strasti i dubini greha u kojima živimo, a Isusa Hrista pored sebe blagodaću Svetog Duha imamo. Izdvojio bih reči stihire Velikoga Petka: O kako bezakono zborište, Cara tvari na smrt osudi, ne postidevši se dobročinstava koja napominjući unapred osiguravaše, govoreći k njima: Narode moj, šta sam vam učinio? Ne napunih li Judeju čudima? Ne vaskrsoh li mrtvace jednom rečju? Ne iscelih li svaku nemoć i bolest? Šta mi dakle uzvraćate? Zašto me se ne sećate? Za iscelenje rane mi naneste, za život me umrtvljujete, vešajući na drvo Dobrotvora kao zločinca, Zakonodavca kao bezakonika, i Cara svih kao osuđenika. Dugotrpeljivi Gospode, slava Tebi".

Vladika Heruvim ocenjuje da je svet i danas nepredvidivo bezakono zborište, "mesto koje Isusa Hrista razapinje kao zločinca, kao bezakonika, kao osuđenika, to je taj prostor u kojem svet obitava i bitiše". 

"Time se prenebregavaju istine Svetoga Pisma i Svetog Predanja u kojima je Isus Hristos Dobrotvor, Zakonodavac, Car slave, Car svih i svega. U takvoj atmosferi nema autentične vere i ljubavi, koji nisu paradoks istorije, nego autentično svedočanstvo za život ovde i sada na zemlji. Kao podvižnička borba, post koji tokom Četrdesetnice prethodi prazniku Vaskrsenja ima za svoj cilj što potpunije učešće u Tajni Vaskrsenja: svi Sveti Oci uče da je za dostizanje ovog cilja neophodno očišćenje kako telesnih, tako i duševnih čula. Cilj čovekovog duhovnog života jeste da se sjedini sa Vaskrslim Hristom i da Ga sozercava u dubinama svoga srca. Hristos Vaskrsava u srcu, umrtvljujući ostrašćene pomisli koje se ovde nalaze pod uticajem đavola i pobeđujući strasne slike i nasrtaje greha, kao što je nekad nadvladao pečate groba, kako nam o tome govori sv. Maksim Ispovednik".

On ističe da kao verujući ljudi, mi u Tajni Vaskrsenja Hristovoga možemo otkriti pravu suštinu i pravi smisao. 

"U tome treba da nam bude ogledalo i uzor morala i etičnosti na našem putu ka Hristu. Treba da budemo istinski hristonosci i bogonosci kako nas uči  svetu ava Justin Popović, da u tim dimenzijama shvatimo suštinu života, odnosno, da se vratimo našoj Crkvi kao najsavršenijoj radionici našega spasenja, našoj veri i jevanđelskom putu. Kroz Vaskrsloga Gospoda otkriva nam se Tajna života večnoga, otkriva nam se pravi smisao morala i etike u punom smislu te reči".

Vladika Heruvima naglašava da je naše srpsko biće utemeljeno na bogougodnim svetosavskim principima. 

"Nemerljiv je doprinos Sveti Sava ostavio svome rodu svetlim primerom izmirenja svoje zavađene braće. Gradeći mir i lečeći nesporazume, nerazumevanje, mržnju i nesuglasice, utemeljio je principe pomirenja i oproštaja koji su nam nepohodni danas, možda, i više nego pre. Tako, blagodaću Božjom i mudrošću svetog oca našeg Save, srpski narod dobija čitav primer vrlinskog života i put kojim, poštujući i ljubeći svoju Crkvu i Otadžbinu, treba da hodi. Danas je zavladala tmina i pomrčina nad celim čovečanstvom. Brat bratu zariva mač u grudi misleći da mu je neprijatelj. Odriče se otac sina i sin oca. Vuk je vuku verniji prijatelj nego čovek čoveku", zaključuje episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim.