TVOJA REČ Gordana Lasković (27): Književni život je literatura za sebe

Međutim, negovanje maternjeg jezika stvar je vaspitanja, kulture, tradicije, pa i želje za lepim i tačnim izražavanjem. Zašto, onda, naročito mlađe generacije, na to ne obraćaju pažnju i samo gledaju da misli „izbace” iz sebe, bez obzira na to kako će one biti formulisane, pa i shvaćene?

Stoga je profesorka književnosti Gordana Lasković (27) iz Zrenjanina, koja je završila srednju medicinsku školu, odlučila da pokrene projekat „Reči i priče” u vidu kraćih video zapisa, kroz koje će, naročito mlađima, na zabavan i kreativan način, a uz pomoć brojnih kolega i zaljubljenika u pisanu reč, predstaviti gramatiku i književnost. Upravo danas na društvenim mrežama objaviće svoju prvu emisiju koju možete pogledati na Žreci.price (na Instagramu), Reči i Priče // Reči i Priče (na Fejsu), a ukoliko želite da joj se pridružite, možete joj se javiti i putem mejla na adresu price.reciŽgmail.com.

Otkud šaltanje s medecine na književnost?

- Zapravo, ja sam se u srednjoj medicinskoj isticala u društvenim predmetima, mada sam bila dobra i kada su bili u pitanju oni stručni, ali kada sam bila četvrti razred, nisam preterano razmišljala šta bih dalje studirala i to se kod mene izdešavalo baš na brzinu. Mada, kad sam bila osnovna škola, bila sam u novinarskoj sekciji, tako da sam oduvek imala poriv za pisanjem i istraživanjem. Pa je to, valjda, nekako prirodno došlo u četvrtoj godini srednje škole, samo mi je sinulo kako bih mogla da upišem književnost. Donekle me je i moja profesorica srpskog motivisala to da upišem, tako da su moje pripreme trajale baš kratko, možda dva-tri meseca... Onda sam završila osnovne studije i sebi sam rekla da neću upisati master na književnosti, ali sam ipak, jer je to izgleda negde duboko u meni, morala da upišem i taj master, završila sam ga i sad razmišljam i o nekim doktorskim studijama u budućnosti...

Da li to znači da je književnost, odnosno ono što Filozofski fakultet nudi u okviru tog odseka, ispunila tvoja očekivanja?

- Zapravo, studije kao takve mi nisu pružile toliko, koliko su mi pružili neki profesori i razgovori sa njima... Perspektiva i pogled na svet su mi se u potpunosti promenili i oblikovali u drugačijem smeru, a to sve zahvaljujući tim profesorima. Tako da, na neki indirektan način, ipak su ljudi, koji su mi predavali, doprineli najviše.

Da li otud taj poriv da i ti menjaš nečiju perspektivu i pogled na svet, te si pokrenula projekat „Reči i priče”?

- Profesor dr Slobodan Vladušić, koji mi je bio mentor na masteru, ima jednu rečenicu koju sam davno zapamtila i usvojila je - kad završimo književnost ne treba da je doživljavamo kao profesiju, već kao misiju. Tako da, to je odgovor na tvoje pitanje - da, poriv i potreba da ljudima pokažem da kroz književnost mogu da tumače svet na jedan drugačiji i autentičan način.

Da li je ta ideja i nastala zbog cele ove situacije danas kada su mlađim generacijama gramatika i književnost manje bitni i uvek negde po strani?

- Ideja postoji u meni jako dugo, jer sam oduvek želela da se bavim književnošću, ali ne na neki tradicionalni način. Dugo sam razmišljala na koji način bih mogla da približim književnost i jezik, a da sve ono što je loše danas preokrenem u neku veću korist. Onda sam došla na ideju da to preokrenem, da bude smisleno. Tako da, ideja se krčkala od prošle godine kada smo bili „zaključani”. U decembru sam odlučila da pokrenem sve ovo, ali sam imala strah jer nisam znala koliko će kolege biti otvorene da sarađuju i da li će se odazvati. U ovim neneormalnim vremenima, pokušala sam da preokrenem društvene mreže u veću, širu korist i počela sam sa realizacijom i osećam se dobro jer su prve povratne reakcije poprilično lepe. Videćemo kako će proći prva epizoda...

S obzirom na to da će prva epizoda biti danas, možeš li nam reći šta možemo da očekujemo?

- Hajde da prvo počnemo s tim da sam kanal, odnosno čitavu ideju, podelila u dve kategorije: reči i priče. U segmentu „reči” ćemo se baviti gramatikom, tu imam manje dobrovoljaca i volela bih da se ljudi, koji vole gramatiku a ne stide se kamera, jave i dođu. A u kategoriji „priče” bavićemo se književnošću. Tako da, imam dosta nasnimljenih epizoda i bilo mi je teško koju prvu da objavim. Neću da otkrijem ko će biti u prvoj epizodi, mogu samo da kažem da će biti reči o jednom našem velikom srpskom piscu.

Dobro... Živo me zanima kako si koncipirala emisije?

- Ideja je da svaku epizodu snimamo napolju, jer želim da promovišem Novi Sad i kulturu, pa tako snimamo u Dunavskom parku, ispred Matice srpske, na Petrovaradinskoj tvrđavi, tražim zanimljive lokacije. A kad mi je potreban materijal iz nekog drugog grada, zamolim prijatelje da mi nasnime nekoliko kadrova znamenitosti iz tih mesta... Tako da, sve snimam napolju, ta atmosfera je življa, dinamičnija, zdravija i to stvarno da posebnu notu. Videi su koncipirani tako što za svaki ja uradim najavu i svi učesnici meni pošalju sceniraio, onako kako su zamislili, a ja sam narator ili već neko drugi, kako bismo razbili tu jednu boju glasa.

Šta možemo da kažemo - ko ti je ciljna grupa?

- To je zanimljivo pitanje... Ja sam se šalila da smo mi kao Politikin zabavnik, od sedam do 107 godina. Prvobitna ideja je bila da ovaj projekat u budućnosti pokušam da proguram do osnovnim i srednjim školama, odnosno do mlađih populacija jer su oni najviše na društvenim mrežama, ali isto tako su se i stariji ljudi, koji su imali priliku da vide videe, oduševili i s nestrpljenjem iščekuju da počnem sa objavljivanjem. Tako da, mislim da ću sa ovim videima uspeti da pogodim širu grupu ljudi, ali recimo da su mlađi dominantnija ciljna grupa.

Šta očekuješ, kakve će promene da se dese?

- Biću iskrena... Ja se nadam najboljim reakcijama, a što se tiče promena, ne znam... Nadam se da će ljudi početi da doživljavaju književnost kao manje formalnu stvar, jer vrlo često se dešava da mladi ljudi kad pomisle na knjigu, pomisle na nešto monotono, dosadno, s mnogo slova i teksta, a mi se trudimo da im književnost dočaramo na opušteniji način i da im dokažemo da književnost nije samo u knjigama, već da je književni život posebna literatura za sebe.

L. Radlovački