TVOJA REČ: Dragana (26) i Nikola (30) Terzić - Jedna duša u dva tela

Naime, ovaj dvojac je pre dve godine došao na ideju da otvori bike shop „Cikloteka“ (Trg galerija 4), a da li su se pokajali i koliko su ispunili svoje ideje i očekivanja, čitajte u nastavku teksta.

Nikola: Ja sam želeo da budem samostalan, da nemam gazdu i da radim sa ženom. Mi smo, godinu pre nego što smo otvorili „Cikloteku“, poželeli da otvorimo neki servis koji ćemo mi sami da vodimo. Ovaj servis još uvek nije dobio pun izgled kako smo mi to prvenstveno zamislili, tako da težimo ka tome iz dana u dan. Pošto sam iz tehničke struke, bilo mi je lako da sve oko bicikla i usavršavam se iz dana u dan, i lepo mi je.

Čekaj! Kažeš da si želeo da radiš a da nemaš gazdu, ali da radiš sa ženom. Kako si ti to, u stvari, zamislio?! Kakva je to logika?

Nikola: Ja i moja žena smo jedna duša u dva tela.

Jaoj, je l’ imate i jedan bicikl koji zajedno vozite?

Nikola: Malo smo poveći, pa ne bismo mogli da stanemo na jedan bicikl! He, he, he,...

Dragana, ženo, ti si ozbiljnija, pa objasni kako ste zaista došli na ideju da započnete ovaj biznis?

Dragana: Mnogo vremena smo provodili na biciklima i dopao nam se taj način života na točkovima i poželeli smo da imamo neki naš kutak koji bi predstavljao nas i naša interesovanja. Nikola, prestani da se zafrkavaš!

Dobro... Uskoro će dve godine otkako ste vi otvorili ovaj vaš kutak i, kad se osvrnete, kako ste zadovoljni onim što ste postigli? Jeste li pogrešili ili i dalje ima nade za vas?

Nikola: Nada je za nas postojala od samog početka. I nismo pogrešili, svakog dana je sve bolje i bolje, posla ima sve više i više. Ljudi prepoznaju naš kvalitet.

Dragana: U suštini, sad, posle dve godine, možemo jedno drugom da čestitamo jer smo se upustili u neku avanturu za koju nismo ni znali šta nas sve čeka, ali smo zadovoljni kako sve teče i verujem da ćemo tek u budućnosti uspeti da ostvarimo naše planove i ideje, i da se zaista bavimo kreativnim poslovima kada su u pitanju bicikli.

Sad kad to spominješ, vi već uveliko jeste kreativni, ne samo po pitanju restauracije bicikala, već pravite i kojekakva čuda. Šta je ono što ste najluđe napravili?

Nikola: Pored restauracije i „custom made“ bicikala koje pravimo, pravili smo i paralelni bicikl, jedan mali kargo bicikl za „Ulične svirače“, pokretnu vinariju, mnogobrojne prikolice... Sad imamo u izradi još neki kargo program, dosta kreativnih i inovativnih stvari radimo.

Ali, pravite i druge zezancije poput otvarača za pivo, lustera,...

Nikola: Dobro, da, to je „limited edition“. Radili smo luster od biciklističkih delova...

Kod vas mi je simpatično što može da se dobije i privezak od biciklističkog lanca...

Nikola: Daaaaa... Uvek imamo otvorenu akciju - reCiklotekin privezak, kako smo ga mi nazvali, jer ga pravimo od starih biciklističkih lanaca i ne košta ništa, već svako može da donira koliko želi. Skupljamo novac u teglicu i kad skupimo određenu svotu, mi ga doniramo nekome.

Ti si po struci mašinski inženjer, a Dragana je diplomirani ekonomista. I, ko je od vas dvoje kreativniji?

Nikola: Dragana.

Dragana: Nikola.

Nikola: Ajd’ dobro, Nikola.

Je l’ uvek uspevate ovako uspešno da se usaglasite?

Nikola: Uglavnom da. Ako nije uspešno, onda bude kako ja kažem! Šalim se...

Dobro, ti si ovde šef...

Nikola: Nisam ja šef, mi smo saradnici i partneri.

Sad si mi dao dobar šlagvort. Budući da ste i u privatnom životu partneri, kako to izgleda – po ceo dan provodite vreme zajedno?

Dragana: U početku je bilo malo čudno i, moram da priznam, da je bar meni trebalo vremena da se naviknem da smo non-stop zajedno, a sad...

...i da ćeš ga do kraja života zaista gledati svakog dana...

Dragana: Nje don’t hope so... Ha, ha, ha,...

Nikola: ’Oćeš, ’oćeš!

Dragana: Ali, sad, mislim da smo došli do tog nivo da, kad bi dan trajao 50 sati, nas dvoje bismo tokom svih tih 50 sati pričali. I kad dođemo kući, legnemo, opet nastavimo da razgovaramo.

Koliko vas to ojačava i u privatnom i u poslovnom smislu?

Dragana: Ja mislim da nas to izuzetno ojačava jer se nas dvoje lepo slažemo i dobro se nadopunjujemo. Ono što su moji nedostaci, nisu Nikolini, pa smo tim. Mislim da sad, što se tiče nekih stvari, ne moramo ni da progovorimo, dosta je da se pogledamo i da znamo ko šta misli. Mislim da je to super za posao, a privatno... videćemo za 20 godina gde će nas to dovesti.

Nikola: Ja sam gladan...

Divno. A sad da se opet uozbiljimo... Koliko su Novosađani kreativci po pitanju kreiranja bicikala?

Nikola: U principu, ima svakakvih, ali su dosta kreativni, makar oni koji su dolazili po neke custom made bicikle.

Prihvataju li sugestije od tebe?

Nikola: Da, da, da. Manje-više ja estetski deo prepuštam njima, a tehnički deo gledam da sugerišem i kažem šta im je najbolje, a oni se tu ne mešaju. Meni je samo bitno da mi kažu šta im treba, a ja ću naći najbolje rešenje u okviru buyeta koji imaju.

A kakvi su kao biciklisti?

Dragana: U suštini, možemo da ih podelimo u dve kategorije: oni koji izuzetno vole svoje bicikle i vode računa o njima, te obraćaju pažnju na svaku sitnicu, i druga kategorija su oni koji bicikle koriste isključivo kao prevozno sredstvo i ne opterećuju se previše, samo im je važno da im vozilo bude u ispravnom stanju. Mislim da je sjajno raditi sa biciklistima jer su posebni soj ljudi, pozitivni su.

Budući da ste mladi bračni par, imate li u planu da uskoro napravite i neku kolevkicu na četiri točka?

Nikola: Čekaj, šta – misliš na bebu?

Da...

Nikola: Žena se ne pita za kile, a bračni par o tome kada će deca.

Zato sam ja pitala kad će kolevka...

Dragana: E, zeznula te je, Nikola!

Lea Radlovački