ТВОЈА РЕЧ: Драгана (26) и Никола (30) Терзић - Једна душа у два тела

Наиме, овај двојац је пре две године дошао на идеју да отвори бике shop „Циклотека“ (Трг галерија 4), а да ли су се покајали и колико су испунили своје идеје и очекивања, читајте у наставку текста.

Никола: Ја сам желео да будем самосталан, да немам газду и да радим са женом. Ми смо, годину пре него што смо отворили „Циклотеку“, пожелели да отворимо неки сервис који ћемо ми сами да водимо. Овај сервис још увек није добио пун изглед како смо ми то првенствено замислили, тако да тежимо ка томе из дана у дан. Пошто сам из техничке струке, било ми је лако да све око бицикла и усавршавам се из дана у дан, и лепо ми је.

Чекај! Кажеш да си желео да радиш а да немаш газду, али да радиш са женом. Како си ти то, у ствари, замислио?! Каква је то логика?

Никола: Ја и моја жена смо једна душа у два тела.

Јаој, је л’ имате и један бицикл који заједно возите?

Никола: Мало смо повећи, па не бисмо могли да станемо на један бицикл! Хе, хе, хе,...

Драгана, жено, ти си озбиљнија, па објасни како сте заиста дошли на идеју да започнете овај бизнис?

Драгана: Много времена смо проводили на бициклима и допао нам се тај начин живота на точковима и пожелели смо да имамо неки наш кутак који би представљао нас и наша интересовања. Никола, престани да се зафркаваш!

Добро... Ускоро ће две године откако сте ви отворили овај ваш кутак и, кад се осврнете, како сте задовољни оним што сте постигли? Јесте ли погрешили или и даље има наде за вас?

Никола: Нада је за нас постојала од самог почетка. И нисмо погрешили, сваког дана је све боље и боље, посла има све више и више. Људи препознају наш квалитет.

Драгана: У суштини, сад, после две године, можемо једно другом да честитамо јер смо се упустили у неку авантуру за коју нисмо ни знали шта нас све чека, али смо задовољни како све тече и верујем да ћемо тек у будућности успети да остваримо наше планове и идеје, и да се заиста бавимо креативним пословима када су у питању бицикли.

Сад кад то спомињеш, ви већ увелико јесте креативни, не само по питању рестаурације бицикала, већ правите и којекаква чуда. Шта је оно што сте најлуђе направили?

Никола: Поред рестаурације и „цустом маде“ бицикала које правимо, правили смо и паралелни бицикл, један мали карго бицикл за „Уличне свираче“, покретну винарију, многобројне приколице... Сад имамо у изради још неки карго програм, доста креативних и иновативних ствари радимо.

Али, правите и друге зезанције попут отварача за пиво, лустера,...

Никола: Добро, да, то је „лимитед едитион“. Радили смо лустер од бициклистичких делова...

Код вас ми је симпатично што може да се добије и привезак од бициклистичког ланца...

Никола: Дааааа... Увек имамо отворену акцију - реЦиклотекин привезак, како смо га ми назвали, јер га правимо од старих бициклистичких ланаца и не кошта ништа, већ свако може да донира колико жели. Скупљамо новац у теглицу и кад скупимо одређену своту, ми га донирамо некоме.

Ти си по струци машински инжењер, а Драгана је дипломирани економиста. И, ко је од вас двоје креативнији?

Никола: Драгана.

Драгана: Никола.

Никола: Ајд’ добро, Никола.

Је л’ увек успевате овако успешно да се усагласите?

Никола: Углавном да. Ако није успешно, онда буде како ја кажем! Шалим се...

Добро, ти си овде шеф...

Никола: Нисам ја шеф, ми смо сарадници и партнери.

Сад си ми дао добар шлагворт. Будући да сте и у приватном животу партнери, како то изгледа – по цео дан проводите време заједно?

Драгана: У почетку је било мало чудно и, морам да признам, да је бар мени требало времена да се навикнем да смо нон-стоп заједно, а сад...

...и да ћеш га до краја живота заиста гледати сваког дана...

Драгана: Ње дон’т хопе со... Ха, ха, ха,...

Никола: ’Оћеш, ’оћеш!

Драгана: Али, сад, мислим да смо дошли до тог ниво да, кад би дан трајао 50 сати, нас двоје бисмо током свих тих 50 сати причали. И кад дођемо кући, легнемо, опет наставимо да разговарамо.

Колико вас то ојачава и у приватном и у пословном смислу?

Драгана: Ја мислим да нас то изузетно ојачава јер се нас двоје лепо слажемо и добро се надопуњујемо. Оно што су моји недостаци, нису Николини, па смо тим. Мислим да сад, што се тиче неких ствари, не морамо ни да проговоримо, доста је да се погледамо и да знамо ко шта мисли. Мислим да је то супер за посао, а приватно... видећемо за 20 година где ће нас то довести.

Никола: Ја сам гладан...

Дивно. А сад да се опет уозбиљимо... Колико су Новосађани креативци по питању креирања бицикала?

Никола: У принципу, има свакаквих, али су доста креативни, макар они који су долазили по неке цустом маде бицикле.

Прихватају ли сугестије од тебе?

Никола: Да, да, да. Мање-више ја естетски део препуштам њима, а технички део гледам да сугеришем и кажем шта им је најбоље, а они се ту не мешају. Мени је само битно да ми кажу шта им треба, а ја ћу наћи најбоље решење у оквиру buyеta који имају.

А какви су као бициклисти?

Драгана: У суштини, можемо да их поделимо у две категорије: они који изузетно воле своје бицикле и воде рачуна о њима, те обраћају пажњу на сваку ситницу, и друга категорија су они који бицикле користе искључиво као превозно средство и не оптерећују се превише, само им је важно да им возило буде у исправном стању. Мислим да је сјајно радити са бициклистима јер су посебни сој људи, позитивни су.

Будући да сте млади брачни пар, имате ли у плану да ускоро направите и неку колевкицу на четири точка?

Никола: Чекај, шта – мислиш на бебу?

Да...

Никола: Жена се не пита за киле, а брачни пар о томе када ће деца.

Зато сам ја питала кад ће колевка...

Драгана: Е, зезнула те је, Никола!

Леа Радловачки