S projektima ni Pačiru Evropa nije daleko
Mnoge vaspitno-obrazovne institucije u Vojvodini uključene su već godinama kako u domaće tako i u međunarodne projekte, i to najviše u one koji se tiču inovacija,
multikulturalnosti i inkluzije - pokazalo je istraživanje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice -nacionalne manjine, čiji su rezultati predstavljeni juče na Sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu. Predškolske ustanove, škole i domovi učenika uključuju se u projekte od internog i lokalnog, preko pokrajinskog i republičnog, pa do međunarodnog nivoa. Po rečima pomoćnice pokrajinskog sekretara za obrazovanje Ljubice Srđanov, njihova postignuća na tom putu, koji nije ni malo lak, ogromna su, dok je, po oceni direktorke Pedagoškog zavoda Vojvodine Lenke Erdelj, ovo i put kojim se unapređuje naše obrazovanje i vaspitanje.
- Naš prvi projekat još 2005. bio je usmeren na razvijanje novih oblika vananstavnih aktivnosti - „Bajkomašta“- serija od devet emisija, koje smo uradili zajedno s Televizijom Vojvodina, u okviru konkursa Ministarstva prosvete za dodeljivanje grantova za razvojno planiranje - rekla je direktorka novosadske Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ Zdenka Ivković. - Na početku je najteže bilo osmisliti projekat i okupiti tim, ali kada smo to savladali, sledili su projekti za zaustavljanje deformiteta ranim aktivnim vežbanjem, u kojem smo opremili fiskulturnu salu, pa smo na osnovu toga organizovali gimnastiku u toku raspusta, pa projekti bezbednosti na internetu, okupljeni oko muzike - zajednički nastupi dece i roditelja, povezivanje sa školom iz Slovenije, Škola bez nasilja...
I mada svaki projekat zahteva marljiv timski rad, dobru organizaciju i uključivanje velikog broja ljudi i Osnovna škola „Moša Pijade“ iz Pačira, koju pohađa manje od 200 učenika, uspešno je realizovala projekat saradnje sa školama iz Mađarske i Rumunije, za koji je konkurisala kod Akademije centralnoevropskih škola - ACES. Zahvaljujući ovom projektu, đaci u Pačiru postali su otvoreniji, tolerantniji, vežbaju strane jezike, upoznaju druge kulture i običaje, predstavljaju svoje, a nastavnici stiču nova iskustva.
- Od 2005. do danas naša škola uspešno je realizovala 40 projekata, od nabavke opreme, preko štampanja deficitarnih nastavnih materijala na mađarskom jeziku, pa do organizovanja takmičenja i uspostavljanja međunarodnog partnerstva - kaže direktor subotičke Srednje ekonomske škole „Bosa Milićević“ Igor Bem. - Ovi projekti pomogli su nam da poboljšamo uslove rada, u usavršavanju nastavnika, razvijanju multikulturalnosti, đaci i nastavnici imali su priliku da putuju, a samo po osnovu projekata, u školu je stiglo oko 200.000 evra.
I Zrenjaninska gimnazija, po rečima profesorke filozofije Aleksandre Maksić ima dugogodišnje uspešno iskustvo i do sada je realizovala dvadesetak projekata. Za projekat „Minerva“- filozofske razmene s jednom nemačkom gimnazijom, 2013. dobili su i nagradu nemačke fondacije PAŠ, a prošle godine ovaj projekat proglašen je projektom meseca u Nemačkoj. U ovoj školi trenutno su u toku još dva međunarodna projekta - saradnje sa školama iz Crne Gore i Švajcarske.
Kako se juče na tribini o izazovima i mogućnostima realizacije projekata u vaspitno obrazovnim institucijama moglo čuti, najveći problem je pronaći konkurse za projekte, jer nisu objedinjeni. Predškolskim ustanovama, školama i domovima učenika u tome pomaže Fond Evropski poslovi, koji je nedavno podelio i prve sertifikate za obuku u pisanju projekata zaposlenima u ustanovama obrazovanja. Uz ovu pomoć pokrajinska administracija, preko svog sekretarijata za finansije i sufinansira međunarodne projekte za koje je to potrebno.
D. Devečerski
Etno-dan i inkluzija škole u Đurđevu
- Zahvaljujući projektu ACES naša škola povezala se sa školama iz Rumunije i Slovenije, učestvovali smo i u pilot projektu Unicefa „Škola bez nasilja“, Pokrajina nam je finansirala projekat Etno dan, a sada je u toku realizacija međunarodnog projekta koji se odnosi na inkluziju - nabrojala je nastavnica geografije iz Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Đurđevu Ljubica Simić.