С пројектима ни Пачиру Европа није далеко

мултикултуралности и инклузије - показало је истраживање Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице -националне мањине, чији су резултати представљени јуче на Сајму образовања „Путокази“ у Новом Саду. Предшколске установе, школе и домови ученика укључују се у пројекте од интерног и локалног, преко покрајинског и републичног, па до међународног нивоа. По речима помоћнице покрајинског секретара за образовање Љубице Срђанов, њихова постигнућа на том путу, који није ни мало лак, огромна су, док је, по оцени директорке Педагошког завода Војводине Ленке Ердељ, ово и пут којим се унапређује наше образовање и васпитање.

- Наш први пројекат још 2005. био је усмерен на развијање нових облика вананставних активности - „Бајкомашта“- серија од девет емисија, које смо урадили заједно с Телевизијом Војводина, у оквиру конкурса Министарства просвете за додељивање грантова за развојно планирање - рекла је директорка новосадске Основне школе „Милош Црњански“ Зденка Ивковић. - На почетку је најтеже било осмислити пројекат и окупити тим, али када смо то савладали, следили су пројекти за заустављање деформитета раним активним вежбањем, у којем смо опремили фискултурну салу, па смо на основу тога организовали гимнастику у току распуста, па пројекти безбедности на интернету, окупљени око музике - заједнички наступи деце и родитеља, повезивање са школом из Словеније, Школа без насиља...



И мада сваки пројекат захтева марљив тимски рад, добру организацију и укључивање великог броја људи и Основна школа „Моша Пијаде“ из Пачира, коју похађа мање од 200 ученика, успешно је реализовала пројекат сарадње са школама из Мађарске и Румуније, за који је конкурисала код Академије централноевропских школа - АЦЕС. Захваљујући овом пројекту, ђаци у Пачиру постали су отворенији, толерантнији, вежбају стране језике, упознају друге културе и обичаје, представљају своје, а наставници стичу нова искуства.



- Од 2005. до данас наша школа успешно је реализовала 40 пројеката, од набавке опреме, преко штампања дефицитарних наставних материјала на мађарском језику, па до организовања такмичења и успостављања међународног партнерства - каже директор суботичке Средње економске школе „Боса Милићевић“ Игор Бем. - Ови пројекти помогли су нам да побољшамо услове рада, у усавршавању наставника, развијању мултикултуралности, ђаци и наставници имали су прилику да путују, а само по основу пројеката, у школу је стигло око 200.000 евра.



И Зрењанинска гимназија, по речима професорке филозофије Александре Максић има дугогодишње успешно искуство и до сада је реализовала двадесетак пројеката. За пројекат „Минерва“- филозофске размене с једном немачком гимназијом, 2013. добили су и награду немачке фондације ПАШ, а прошле године овај пројекат проглашен је пројектом месеца у Немачкој. У овој школи тренутно су у току још два међународна пројекта - сарадње са школама из Црне Горе и Швајцарске.



Како се јуче на трибини о изазовима и могућностима реализације пројеката у васпитно образовним институцијама могло чути, највећи проблем је пронаћи конкурсе за пројекте, јер нису обједињени. Предшколским установама, школама и домовима ученика у томе помаже Фонд Европски послови, који је недавно поделио и прве сертификате за обуку у писању пројеката запосленима у установама образовања. Уз ову помоћ покрајинска администрација, преко свог секретаријата за финансије и суфинансира међународне пројекте за које је то потребно.



Д. Девечерски

 

Етно-дан и инклузија школе у Ђурђеву



- Захваљујући пројекту АЦЕС наша школа повезала се са школама из Румуније и Словеније, учествовали смо и у пилот пројекту Уницефа „Школа без насиља“, Покрајина нам је финансирала пројекат Етно дан, а сада је у току реализација међународног пројекта који се односи на инклузију - набројала је наставница географије из Основне школе „Јован Јовановић Змај“ у Ђурђеву Љубица Симић.