Putnici zbog gužve ostavljeni na cedilu

prijavili, zbog velikih gužvi deo putnika nije uspeo da uđe u avion Rajan era na relaciji Berlin–Niš.

- Kao grupa od oko pedesetak putnika, uredno smo došli dva i po sata pred let na aerodrom, kako to i propisi nalažu kad putujete avionom, čekirali smo stvari, predali prtljag i ušli u proces sigurnosne provere na detektoru za metal - rekla je putnica Teodora Ž. Janković. - Pošto je to tranzitni aerodrom, bile su velike gužve i mi smo negde oko 11.30 časova prošli bescarinsku zonu i uputili smo se ka našem izlazu, gde je trebalo da prođemo i poslednje provere pred ukrcavanje u avion za let koji je bio zakazan u 11.55 časova. Međutim, dve nemačke policajke obaveštavaju nas da je gejt zatvoren i da više ne može niko da prođe. Nas 22 putnika je ostalo, među kojima je bilo i ljudi koji boluju od dijabetesa, a bila je i porodica sa devojčicom od godinu i osam meseci.

Pokušaji da se dokopaju Srbije trajali su čitava tri dana, jer niko nije imao sluha za njihov problem.

- Nažalost, ljudski faktor je zakazao, nemačke policajke, držeći se propisa, nisu htele da komuniciraju preko voki-tokija s aerodromskim osobljem koji je trebao da otvori gejt još dva minuta, kako bi i nas 22 preostala putnika uspeli da uđemo u taj avion - nastavlja priču Teodora Ž. Janković. – Menadžera “Rajan era” čekali smo sat i po vremena, a avion je u međuvremenu uzleteo.

Menadžer pomenute avio-kompanije ponudio je mogućnost putovanja preko Bratislave i Mađarske ili da za četiri ili pet dana dobiju direktan let za Niš, što se oštećenim putnicima nije dopalo, niti su imali vremena i novca za produženje boravka u Nemačkoj. Zato su se odlučili za Bratislavu.

- Bili smo prepušteni sami sebi, u stranoj državi, a pošto niko od putnika ne zna nemački jezik, morali smo i da se sporazumevamo kako znamo i umemo, kaže Teodora, dodajući da su neupešno pokušali da stupe u kontakt s našom ambasadom.

– Putovala sam sa ćerkicom koja ima godinu i osam meseci i strašno sam povređena načinom na koji su se ophodili prema nama. – kaže Marina Marinković, iz grupe turista koji su ostali na aerodromu.  Često letim sa ćerkicom i naravno da ima propusta, ljudi smo i grešimo, ali kada god sam letela, uvek sam na aerodromu bila sprovedena od strane aerodromskog osoblja, da se među prvim putnicima čekiram i ukrcam s malim detetom u avion, što ovde nije bio slučaj. Čak smo zvali o našem trošku i Ambasadora i Konzulat da nam izađu u susret jer smo u velikom problemu i prosto nemamo novca da ostajemo još pet dana u Berlinu, ali ni oni nisu imali sluha za nas, pravdajući se da su na sastanku i da imaju drugog posla. Uzeli su mi tašnu u kojoj držim bebine stvari i kada su našli jogurtiće koje ona jede, bacili su ih u smeće, iako je to bila sva hrana koju imam za dete, a moram da budem ovde zarobljena do ponoći, kada nam je let za Bratislavu. Međutim, rekao je da ga ne interesuje ta priča, te je uzeo i bebinu flašicu sa vodom, a koju je isto hteo da baci u smeće. Na kraju, posle kraće rasprave, dopustila sam mu da odnese flašicu na analizu, kao i jedan sačuvani jogurt, ne bi li bar to ostavio da mogu dete u jednom momentu da nahranim.

“Zaboravljeni” putnici Bratislavu su uspeli da organizuju sami, o svom trošku, jer bi po svemu sudeći ostali zarobljeni na aerodromu. Neki od njih uputiće i zvaničnu predstavku Nemačkoj ambasadi, ali i podneti kolektivnu tužbu protiv “Tajan era” i verovatno i osoblja aerodroma “Šenefeld” i nemačke pogranične policije.

I. Mikloši