BICIKLOM KROZ VOJVODINU: BUĐANOVCI (2) Neverovatan put i misteriozni  nestanak Buđanovačkog jevanđelja

Raskošnu baroknu rezbariju na ikonostasu izveo je nepoznati drvorezbar oko 1766. dok je ikone naslikao Janko Halkozović pre 1769. Iznad zone sokla je niz prestonih ikona sa carskim i bočnim dverima, u drugoj zoni su apostoli, u trećoj kompozicije Velikih praznika, u četvrtoj su proroci i slike Hristovog stradanja, dok je u petoj Raspeće.

Na soklu ikonostasa predstavljene su starozavetne slike praroditeljskih grehova, da bi kao moralna opomena upućivale vernike na odolevanje iskušenjima. Zidne slike je uradio 1838. Petar Čortanović. U hramu se nalaze mitropolitski presto i pevnice, koje je slikama ukrasio takođe Petar Čortanović.

Pored ove crkve u selu se kao zaštićeno kulturno dobro nalazi i ambar sa kotobanjom u ulici Nebojše Jerkovića br. 11. Izgrađen je 1897. o čemu svedoči godina urezana na gredicama zabata. Ambar je gradio majstor Pavle Bran za potrebe vlasnika Živana Perušića i njegove sinove, Mitra i Nedeljka.

U jednoj od bočnih ulica blizu centra ugledao sam i veliku nezavršenu kuću od crvene cigle, nalik dvorcu. Neko je imao velike planove, ali su oni ostali nedovršeni.

Pored Buđanovaca prolazi železnička pruga koja spaja Rumu i Šabac. Vozovi kroz stanicu prolaze šest puta dnevno, po tri iz svakog pravca, dok vikendom i državnim praznicima prolaze samo četiri puta.

Stanica je kao i mnoge u Vojvodini u jako lošem stanju, čekaonica je potpuno demolirana, puna smeća i išarana grafitima… 

Neverovatna je i priča o Buđanovačkom jevanđelju, rukopisu koji je u ovom selu prepisao sveštenik Vuk 1548. od 24. maja do 14. avgusta 1548.

Nakon patrijarhove smrti 1950, Buđanovačko jevanđelje, kao i patrijarhova biblioteka i ostatak njegove imovine, bili su predmet sudskog spora između rodbine, odnosno naslednika pokojnog patrijarha i Srpske pravoslavne crkve

Za prve informacije o Buđanovačkom jevanđelju znamo zahvaljujući Đorđu Sp. Radojičiću, koji je ovaj rukopis video u oktobru 1937. Do tada se nalazilo u vlasništvu sveštenika Lazara Stanimirovića iz sela Mirkovci kod Vinkovaca koji ga je dobio od sakupljača istorijskih starina protojereja Mladena Ćirića iz Dopsina. Rukopis je bio ponuđen Narodnoj biblioteci na prodaju. Kao upravnik Odeljenja stare štampane knjige, Radojičić je odmah shvatio o kakvom važnom rukopisu je reč. Nije imao novca da ga otkupi za biblioteku, ali je uspeo da iz njega načini ispise. Vlasnik rukopisa nameravao je da ga proda u inostranstvu, što je Radojičić uspeo da spreči: "Ja sam, naravno, sve činio da mu tu nameru osujetim. I srećom uspeo sam. Taj je važan rukopis ostao u našoj zemlji. Postao je svojina patrijarha Gavrila i ja sam ga pre rata imao prilike da proučavam. Načinio sam i neke fotografske snimke."

Krtice napravile „minsko polje" na terenu

Fudbalski klub "Mladost" u Buđanovcima osnovan je još 1933. Najveći uspesi kluba vezani su za početak devedesetih godina prošlog veka, tačnije za sezonu 1989/90. kada je ekipa izborila plasman iz Međuopštinske lige u viši rang takmičenja Sremsku ligu. Klub je tada doživeo svoj vrhunac, kako u igračkom, tako i u organizacionom smislu. Na čelu kluba bio je Perica Ljubinković,a sa klupe je ekipu predvodio Božidar Babić, poznati sportski radnik u Sremu i šire. 

Kada sam početkom novembra prošle godine obišao Buđanovce, teren kluba bio je poput nekog minskog polja prekriven krtičnjacima. Nadam se da je do početka nove sezone teren doveden u red.

Pored fudbalskog kluba, društveni život u selu se odvija i u lovačkom društvu "Soko" koji okuplja veliki broj članova i simpatizera.

Toma Maksimović, industrijalac i direktor fabrike Bata u Borovu, kupio je ovaj rukopis i poklonio ga srpskom patrijarhu Gavrilu Dožiću 1939. Primopredaja poklona obavljena je tokom patrijarhove posete Vukovaru i Borovu, a o svom motivu da ga podari upravo patrijarhu, Maksimović je na donjoj margini Buđanovačkog jevanđelja napisao: "U odanoj sinovskoj ljubavi poklanjam ovo starodrevno Jevanđelje patrijarhu srpskom gosp. dr Gavrilu kao istoriski dokument da su Srbi živeli u Sremu pod upravom beogradskog arhiepiskopa gosp. Longina i pre seobe Srba pod Čarnojevićem, a pod vladom velikog osvajača cara Sulejmana. Toma S. Maksimović, Borovo, uoči Aranđelovdana, 1939".

Tokom Drugog svetskog rata rukopis se nalazio u Patrijaršiji. Nakon patrijarhove smrti 1950, Buđanovačko jevanđelje, kao i patrijarhova biblioteka i ostatak njegove imovine, bili su predmet sudskog spora između rodbine, odnosno naslednika pokojnog patrijarha i Srpske pravoslavne crkve. Spor je okončan 1962. u korist naslednika i od tada se ne zna gde se nalazi Buđanovačko jevanđelje.

Pisano je na hartiji - ćirilicom i ukoričeno u koži. Ima 293 lista. Na svakom listu ima 21 red. Osim najnovijeg zapisa Tome Maksimovića o poklanjanju Jevanđelja patrijarhu Gavrilu, u rukopisu postoje ovi zapisi: "Gerasim Radovič; Vasilije Sebišanovič, učitelj – 10 junija 1822; arhiepiskopu i mitropolitu Pavlu Nenadoviću pisah Zaharija Popović".

Robert Čoban