SVETA MATRONA SOLUNSKA Zatvarana je, bičevana, vezivana u tami, ali nikada nije prestala da se moli DANAŠNJI DAN POSEBNO JE VAŽAN ZA ŽENE
Današnji dan posvećen je Prepodobnoj mučenici Matroni Solunskoj, hrišćanskoj svetiteljki tihe snage i neugasive vere, koja je i danas nadahnuće mnogim vernicima, a naročito ženama koje nose svoj krst u tišini svakodnevice.
Matrona je živela kao siromašna devojka u Solunu, a život joj je bio sve samo ne lak. Kao sluškinja u kući jednog Jevrejina, bila je svakodnevno izložena uvređenjima, poniženjima i pritiscima da se odrekne Hrista. Ipak, ova blaga i skromna devojka nikada nije podigla glas, niti uzvratila ružnu reč. Njena vera govorila je više od bilo kakvih reči.
Uprkos svakodnevnom pritisku svoje gospodarice, Matrona je u tajnosti odlazila u hrišćansku crkvu, gde se molila sa iskrenom ljubavlju i predanošću. Kada je otkriveno da se ne klanja u sinagogi, već u Crkvi Hristovoj, hrabro je odgovorila:
„Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi.“
Taj odgovor bio je dovoljan da joj se dosudi muka. Zatvarana je, bičevana, vezivana u tami, ali nikada nije prestala da se moli. Čak i kada bi je zatekli odvezanu, kako kleči u molitvi, govorili bi – to je sila Božija.
U mračnom kutku kuće, mučena glađu, Matrona je skončala svoj zemaljski život, ali je duhovno uzrasla u svetiteljstvo. Njeno beživotno telo zla gazdarica bacila je s visine kuće, ali su ga hrišćani sa ljubavlju i poštovanjem sahranili. Episkop Aleksandar, dirnut čudima i verom svete Matrone, podigao je crkvu nad njenim grobom.
Pravedna kazna stigla je i bezbožnicu – pala je s istog mesta s kojeg je bacila Matronu i poginula na licu mesta. Sud Božiji bio je tih, ali pravedan.
Molitva kroz trpljenje
Život i smrt Svete Matrone podsećaju nas da krotkost nije slabost, već snaga. Da se molitva čuje i u najdubljoj tišini, i da trpljenje iz ljubavi prema Hristu ima večnu vrednost.
Njeno stradanje nije bilo glasno, ali je postalo večni primer. I danas joj se vernici obraćaju u tišini – kada su slabi, neshvaćeni, poniženi, kada ne znaju kako dalje, ali veruju. Jer sveta Matrona zna kako izgleda biti snažan u nemoći.
Tropar (glas 4):
„Ovčica Tvoja Isuse, Matrona, zove silnim glasom: Tebe Ženiče moj ljubim...“.
Neka nas i današnji praznik podseti da se svetost ne traži u slavi, već u svakodnevnom podnošenju, tišini, molitvi i vernosti Bogu.
Sveta Matrono, moli Boga za nas.
