Путници због гужве остављени на цедилу

пријавили, због великих гужви део путника није успео да уђе у авион Рајан ера на релацији Берлин–Ниш.

- Као група од око педесетак путника, уредно смо дошли два и по сата пред лет на аеродром, како то и прописи налажу кад путујете авионом, чекирали смо ствари, предали пртљаг и ушли у процес сигурносне провере на детектору за метал - рекла је путница Теодора Ж. Јанковић. - Пошто је то транзитни аеродром, биле су велике гужве и ми смо негде око 11.30 часова прошли бесцаринску зону и упутили смо се ка нашем излазу, где је требало да прођемо и последње провере пред укрцавање у авион за лет који је био заказан у 11.55 часова. Међутим, две немачке полицајке обавештавају нас да је гејт затворен и да више не може нико да прође. Нас 22 путника је остало, међу којима је било и људи који болују од дијабетеса, а била је и породица са девојчицом од годину и осам месеци.

Покушаји да се докопају Србије трајали су читава три дана, јер нико није имао слуха за њихов проблем.

- Нажалост, људски фактор је заказао, немачке полицајке, држећи се прописа, нису хтеле да комуницирају преко воки-токија с аеродромским особљем који је требао да отвори гејт још два минута, како би и нас 22 преостала путника успели да уђемо у тај авион - наставља причу Теодора Ж. Јанковић. – Менаџера “Рајан ера” чекали смо сат и по времена, а авион је у међувремену узлетео.

Менаџер поменуте авио-компаније понудио је могућност путовања преко Братиславе и Мађарске или да за четири или пет дана добију директан лет за Ниш, што се оштећеним путницима није допало, нити су имали времена и новца за продужење боравка у Немачкој. Зато су се одлучили за Братиславу.

- Били смо препуштени сами себи, у страној држави, а пошто нико од путника не зна немачки језик, морали смо и да се споразумевамо како знамо и умемо, каже Теодора, додајући да су неупешно покушали да ступе у контакт с нашом амбасадом.

– Путовала сам са ћеркицом која има годину и осам месеци и страшно сам повређена начином на који су се опходили према нама. – каже Марина Маринковић, из групе туриста који су остали на аеродрому.  Често летим са ћеркицом и наравно да има пропуста, људи смо и грешимо, али када год сам летела, увек сам на аеродрому била спроведена од стране аеродромског особља, да се међу првим путницима чекирам и укрцам с малим дететом у авион, што овде није био случај. Чак смо звали о нашем трошку и Амбасадора и Конзулат да нам изађу у сусрет јер смо у великом проблему и просто немамо новца да остајемо још пет дана у Берлину, али ни они нису имали слуха за нас, правдајући се да су на састанку и да имају другог посла. Узели су ми ташну у којој држим бебине ствари и када су нашли јогуртиће које она једе, бацили су их у смеће, иако је то била сва храна коју имам за дете, а морам да будем овде заробљена до поноћи, када нам је лет за Братиславу. Међутим, рекао је да га не интересује та прича, те је узео и бебину флашицу са водом, а коју је исто хтео да баци у смеће. На крају, после краће расправе, допустила сам му да однесе флашицу на анализу, као и један сачувани јогурт, не би ли бар то оставио да могу дете у једном моменту да нахраним.

“Заборављени” путници Братиславу су успели да организују сами, о свом трошку, јер би по свему судећи остали заробљени на аеродрому. Неки од њих упутиће и званичну представку Немачкој амбасади, али и поднети колективну тужбу против “Тајан ера” и вероватно и особља аеродрома “Шенефелд” и немачке пограничне полиције.

И. Миклоши