Povratak grejanju na drva: Svake zime sve više ogaravljenih odžaka

Njihovo pojavljivanje u atmosferi uglavnom se vezuje za izduvne gasove vozila u saobraćaju, toplane i elektrane na ugalj, kao i za velika industrijska postrojenja…

Međutim, u valjevskom kraju kažu da se pojačano prisustvo PM10 čestica u vazduhu poklapa sa vraćanjem velikog broja domaćinstava grejanju na čvrsta goriva, pre svega drva…

Nije samo u valjevskom kraju pojačana potrošnja drva u zagrevanju kuća, u većini stovarišta širom Srbije beleži se veća potražnja za tvrdim ogrevnim drvetom (najviše se prodaju bukva i bagrem), a čini se i da nikad bogatija nije bila ponuda raznih varijanti “smederevaca” i sličnih pećki.

Ne treba mnogo tragati za razlogom veće potrošnje ogrevnih drva, jer prostom upotrebom osnovnih računskih operacija, vrlo lako se stiže do uporednih cena svih vrsta grejanja gde uz par izuzetaka, po pravilu drva drže poziciju najjeftinije varijante.

Naime, na stovarištima u Novom Sadu i okolini kubni metar tvrdih drva se prodaje po ceni od 5.300 do 6.300  dinara, a za zagrevanje iole izolovanog objekta od 100 metara kvadratnih dovoljno je oko 12 -13 kubika drva i sa eventualnim troškovima sečenja i cepanja, takvo domaćinstvo će grejna sezona koštati oko 80.000 dinara.

Naravno, ovaj iznos može biti i niži ukoliko se u potragu sa ogrevnim drvetom krene po zabačenijim fruškogorskim selima gde se,  barem prema tihim glasinama, drva mogu naći i po ceni od 4.500 dinara.

Udaljenost povećava troškove prevoza pa je krajnja cena blizu one koju treba platiti na stovarištima, a osim toga postoji i realna opasnost da  tokom transporta neko od ovlašćenih lica postavi pitanje porekla takvog tovara drva,  pa na kraju mogu da koštaju k’o Svetog Petra kajgana…

Da se sve više domaćinstava okreće loženju, potvrđuju i informacije iz Nacionalnog parka Fruška gora i JP “Vojvodinašume” gde kažu da im već par godina raste potražnja za ogrevnim drvima, ali da se istovremeno beleže i pojačane aktivnosti šumokradica koji su drva počeli da seku i u najzaštićenijim šumama Fruške gore.

Iako je gasna mreža u poslednjih nekoliko godina stigla i do većine sela, ovaj “obećani” energent ipak nije ispunio očekivanja. Sa cenom koja konstantno raste, nestabilnim kvalitetom gasa koji se isporučuje i stalnom tenzijom oko toga kojim će tokovima stizati do naše zemlje, korisnici svaku zimu dočekuju sa neizvesnošću jer se gotovo svakodnevno mogu čuti pretnje da će neko negde “zavrnuti slavinu”.

U ruskom gradu Irkutsk u Sibiru primećeno je pojačano interesovanje za “rudarenjem“ kriptovaluta zbog niske cene energenata, a lokalni preduzetnici smislili su način kako da energiju proizvedenu “rudarenjem“ bitkoina iskoriste za grejanje svojih kuća.

Za rudarenje kriptovaluta potrebni su snažni računari koji troše dosta struje i zbog toga se kompletna oprema prilično zagreva, a nisu zanemarljivi ni računi za električnu energiju koji stižu onima koji se bave traženjem bitkoina. 

Međutim, u Irkutsku je struja jeftina – oko pet puta jeftinija nego u Moskvi i zbog toga se u ovom sibirskom gradu oko 1.000 ljudi bave rudarenjem bitkoina.

Mašine za rudarenje obično se hlade ventilatorima, a toplota se potom ispušta u atmosferu. Mi mislimo da to nije ni racionalno niti ekološki, kaže Sergej Frolov koji se profesionalno bavi „rudarenjem“ i dodaje da je zbog toga implementiran sistem koji koristi računarsku snagu i toplotu koja se stvara za grejanje domova.

Njegov plan je da do 2020. godine za “rudarenje“ osposobe 2.000 kuća ukupne površine od 80.000 kvadrata čime će se njihov kapacitet rudarenja proširiti, dok će istovremeno za ove objekte biti rešeno pitanje grejanja. 

 Uz potrošnju kojoj se zbog nejednakog kvaliteta gasa ne može ući u trag i cenu od četrdesetak dinara po kubnom metru, grejanje na prirodni gas je varijanta koju napušta sve veći broj domaćinstava, a zbog već postojećih instalacija oni se najčešće okreću drvima ili uglju, a ređe električnoj energiji.

Na sam pomen grejanja na struju, većina onih koji su probali da se ogreju preko EPS-a će se uhvatiti za glavu i reći “samo to ne”… Relativno skupa struja, komplikovani obračuni i nejasni računi u ovom slučaju tek postaju nerešiva enigma jer kako kažu oni koji se ovako greju, gotovo je nemoguće planirati i proceniti troškove grejne sezone.

Agencija za energetiku Republike Srbije  objavila je pred početak ovogodišnje sezone uporedne troškove za grejanje prosečno izolovanog stambenog objekta površine 60 kvadratnih metara za dobijanje prosečne temperature od 20 stepeni tokom 180 dana trajanja grejne sezone 

Iako se gotovo svakodnevno govori o energetskoj efikasnosti i alternativnim izvorima energije, projekti sa solarnim pločama i drugim ekološki prihvatljivim varijantama još uvek su toliko malobrojni da teško mogu i da uđu u statistiku, dok je sa druge strane sve više oyaka koji se dime… 

Niko Perković