Повратак грејању на дрва: Сваке зиме све више огарављених оџака

Њихово појављивање у атмосфери углавном се везује за издувне гасове возила у саобраћају, топлане и електране на угаљ, као и за велика индустријска постројења…

Међутим, у ваљевском крају кажу да се појачано присуство ПМ10 честица у ваздуху поклапа са враћањем великог броја домаћинстава грејању на чврста горива, пре свега дрва…

Није само у ваљевском крају појачана потрошња дрва у загревању кућа, у већини стоваришта широм Србије бележи се већа потражња за тврдим огревним дрветом (највише се продају буква и багрем), а чини се и да никад богатија није била понуда разних варијанти “смедереваца” и сличних пећки.

Не треба много трагати за разлогом веће потрошње огревних дрва, јер простом употребом основних рачунских операција, врло лако се стиже до упоредних цена свих врста грејања где уз пар изузетака, по правилу дрва држе позицију најјефтиније варијанте.

Наиме, на стовариштима у Новом Саду и околини кубни метар тврдих дрва се продаје по цени од 5.300 до 6.300  динара, а за загревање иоле изолованог објекта од 100 метара квадратних довољно је око 12 -13 кубика дрва и са евентуалним трошковима сечења и цепања, такво домаћинство ће грејна сезона коштати око 80.000 динара.

Наравно, овај износ може бити и нижи уколико се у потрагу са огревним дрветом крене по забаченијим фрушкогорским селима где се,  барем према тихим гласинама, дрва могу наћи и по цени од 4.500 динара.

Удаљеност повећава трошкове превоза па је крајња цена близу оне коју треба платити на стовариштима, а осим тога постоји и реална опасност да  током транспорта неко од овлашћених лица постави питање порекла таквог товара дрва,  па на крају могу да коштају к’о Светог Петра кајгана…

Да се све више домаћинстава окреће ложењу, потврђују и информације из Националног парка Фрушка гора и ЈП “Војводинашуме” где кажу да им већ пар година расте потражња за огревним дрвима, али да се истовремено бележе и појачане активности шумокрадица који су дрва почели да секу и у најзаштићенијим шумама Фрушке горе.

Иако је гасна мрежа у последњих неколико година стигла и до већине села, овај “обећани” енергент ипак није испунио очекивања. Са ценом која константно расте, нестабилним квалитетом гаса који се испоручује и сталном тензијом око тога којим ће токовима стизати до наше земље, корисници сваку зиму дочекују са неизвесношћу јер се готово свакодневно могу чути претње да ће неко негде “заврнути славину”.

У руском граду Иркутск у Сибиру примећено је појачано интересовање за “рударењем“ криптовалута због ниске цене енергената, а локални предузетници смислили су начин како да енергију произведену “рударењем“ биткоина искористе за грејање својих кућа.

За рударење криптовалута потребни су снажни рачунари који троше доста струје и због тога се комплетна опрема прилично загрева, а нису занемарљиви ни рачуни за електричну енергију који стижу онима који се баве тражењем биткоина. 

Међутим, у Иркутску је струја јефтина – око пет пута јефтинија него у Москви и због тога се у овом сибирском граду око 1.000 људи баве рударењем биткоина.

Машине за рударење обично се хладе вентилаторима, а топлота се потом испушта у атмосферу. Ми мислимо да то није ни рационално нити еколошки, каже Сергеј Фролов који се професионално бави „рударењем“ и додаје да је због тога имплементиран систем који користи рачунарску снагу и топлоту која се ствара за грејање домова.

Његов план је да до 2020. године за “рударење“ оспособе 2.000 кућа укупне површине од 80.000 квадрата чиме ће се њихов капацитет рударења проширити, док ће истовремено за ове објекте бити решено питање грејања. 

 Уз потрошњу којој се због неједнаког квалитета гаса не може ући у траг и цену од четрдесетак динара по кубном метру, грејање на природни гас је варијанта коју напушта све већи број домаћинстава, а због већ постојећих инсталација они се најчешће окрећу дрвима или угљу, а ређе електричној енергији.

На сам помен грејања на струју, већина оних који су пробали да се огреју преко ЕПС-а ће се ухватити за главу и рећи “само то не”… Релативно скупа струја, компликовани обрачуни и нејасни рачуни у овом случају тек постају нерешива енигма јер како кажу они који се овако греју, готово је немогуће планирати и проценити трошкове грејне сезоне.

Агенција за енергетику Републике Србије  објавила је пред почетак овогодишње сезоне упоредне трошкове за грејање просечно изолованог стамбеног објекта површине 60 квадратних метара за добијање просечне температуре од 20 степени током 180 дана трајања грејне сезоне 

Иако се готово свакодневно говори о енергетској ефикасности и алтернативним изворима енергије, пројекти са соларним плочама и другим еколошки прихватљивим варијантама још увек су толико малобројни да тешко могу и да уђу у статистику, док је са друге стране све више oyaka који се диме… 

Нико Перковић