NAJNOVIJI PROJEKAT TEHNOLOŠKOG FAKULTETA U NOVOM SADU Obuke za studente i zaposlene u prehrambenom sektoru
Uvidevši u oba pogranična područja nedostatak kvalitetnih stručnjaka koji bi odgovorili zahtevima savremene proizvodnje hrane i uslužne industrije, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, kao nosilac, i Trgovinsko-industrijska komora Čongrad–Čanad iz Segedina, kao partner, odlučili su da kreiraju program celoživotnog učenja za studente, preduzetnike, tj. za stručnjake iz malih i srednjih preduzeća, kao i za one koji su zaposleni u ugostiteljstvu, kafićima, restoranima, hotelima, kroz teorijske obuke i treninge, podeljene na četiri jedinice.
Projekat sa akronimom Hranimo budućnost (Feeding Future) sprovodi se u okviru programa Interreg VI-A IPA Mađarska–Srbija, a u sklopu Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kroz finansijsku podršku Evropske unije za period 2021–2027. Osnovni cilj je da se podstakne harmoničan razvoj pograničnog regiona, putem pružanja finansijske podrške izrsnim projektnim idejama neprofitnih organizacija sa teritorije obuhvaćene Programom.
– Najpre smo mapirali šta fali nama kao fakultetu i sredini u kojoj živimo, šta bi trebalo implementirati u studijski program, a i ponuditi široj javnosti, te se pokazalo da su to meke i digitalne veštine i da se aktuelni kursevi obuke za proizvodnju hrane moraju ažurirati aktuelnim sadržajem i elementima kako bi stručnjaci budućnosti mogli da obavljaju kvalitetniji posao. Deo programa se odnosi na veštine komunikacije, javni govor, način predstavljanja proizvoda široj javnosti, brendiranje – kaže prof. dr Zita Šereš, napominjući da će to biti prvi deo obuke. – Drugi segment nazvan je „Ozelenjavanje budućnosti: digitalna rešenja za cirkularne sisteme proizvodnje i distribuciju hrane”. Veoma je aktuelna priča o cirkularnoj ekonomiji i valorizaciji sporednih proizvoda i otpada, ne samo radi uštede već i da bismo očuvali životnu sredinu. Na primer, u tehnologiji šećera, nakon prečišćavanja ekstrakcionog soka krečnim mlekom i ugljen-dioksidom, talog se obično baca, iako je pun hranljivih materija, dok se u inostranstvu koristi za đubrenje zemljišta.
Benefiti za fakultet
Sa partnerima iz Mađarske takođe spremaju Strategiju razvoja savremenog prehrambenog sektora u pograničnom regionu, mapiranjem trenutnog stanja kroz ankete koje bi distribuirali malim i srednjim preduzećima. Projekat traje dve godine, tačnije do 31. maja 2026, a u okviru njega Tehnološki fakultet Novi Sad će modernizovati jednu svoju laboratoriju od pedesetak kvadratnih metara. Nakon toga, kursevi radi usavršavanja i prekvalifikacije radne snage održavaće se u Regionalnom centru za stručnu obuku na Fakultetu, a neki od njih, po potrebi, biće uključeni i u redovnu nastavu.
Kako napominje, polaznicima bi predočili i alat za procenu životnog ciklusa (LCA-Life Sycle Assessment), a u okviru toga ekološku deklaraciju proizvoda (EPD-Environmental Product Declaration), dok bi širu javnost upoznali sa time šta je ugljenični ili vodeni otisak.
– Sledeći kurs bi bio „Savremeni alati i digitalna rešenja: Pametna fabrika hrane”, jer danas čovek ne mora biti u pogonu da bi u procesu proizvodnje smanjio pritisak ili temperaturu, nego iz kontrole ili čak sa aplikacije može da promeni radne parametre – objašnjava sagovornica. – U fabrikama i restoranima se već primenjuje mnogo programskih alata za obradu podataka, a od studenata smo čuli da ih prilikom intervjua za posao redovno pitaju znaju li da rade na određenim platformama, na primer da li koriste alat Power BI.
Četvrti segment programa bio bi nutricionizam i zdrava ishrana, u čemu mogu da se pronađu ne samo učesnici proizvodnje, ugostiteljstva, nego i šira javnost, što bi mogla da primenjuje odmah i u sopstvenom domaćinstvu.
Drugi deo edukacije pod nazivom „Serija aperitiva” biće zasnovan na obilasku terena, sa tematskim celinama: Žene u biznisu, Najbolje prakse održivih rešenja, E-rešenja u prehrambenom sektoru, te Svesna ishrana. Ovi treninzi obuhvataju praktičan deo kursa gde bi zainteresovani učesnici mogli da prošire svoje znanje posetama preduzećima kroz razgovor sa ekspertima. Na primer kroz trening Svesne ishrane, polaznici bi naučili da preračunaju kalorije i sastave dnevni jelovnik prema konkretnom zdravstvenom stanju, pri čemu bi se upoznali i sa novim receptima i načinima pripreme hrane.
S. Milačić