НАЈНОВИЈИ ПРОЈЕКАТ ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ Обуке за студенте и запослене у прехрамбеном сектору
Увидевши у оба погранична подручја недостатак квалитетних стручњака који би одговорили захтевима савремене производње хране и услужне индустрије, Технолошки факултет у Новом Саду, као носилац, и Трговинско-индустријска комора Чонград–Чанад из Сегедина, као партнер, одлучили су да креирају програм целоживотног учења за студенте, предузетнике, тј. за стручњаке из малих и средњих предузећа, као и за оне који су запослени у угоститељству, кафићима, ресторанима, хотелима, кроз теоријске обуке и тренинге, подељене на четири јединице.
Пројекат са акронимом Хранимо будућност (Феединг Футуре) спроводи се у оквиру програма Interreg ВИ-А ИПА Мађарска–Србија, а у склопу Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), кроз финансијску подршку Европске уније за период 2021–2027. Основни циљ је да се подстакне хармоничан развој пограничног региона, путем пружања финансијске подршке изрсним пројектним идејама непрофитних организација са територије обухваћене Програмом.
– Најпре смо мапирали шта фали нама као факултету и средини у којој живимо, шта би требало имплементирати у студијски програм, а и понудити широј јавности, те се показало да су то меке и дигиталне вештине и да се актуелни курсеви обуке за производњу хране морају ажурирати актуелним садржајем и елементима како би стручњаци будућности могли да обављају квалитетнији посао. Део програма се односи на вештине комуникације, јавни говор, начин представљања производа широј јавности, брендирање – каже проф. др Зита Шереш, напомињући да ће то бити први део обуке. – Други сегмент назван је „Озелењавање будућности: дигитална решења за циркуларне системе производње и дистрибуцију хране”. Веома је актуелна прича о циркуларној економији и валоризацији споредних производа и отпада, не само ради уштеде већ и да бисмо очували животну средину. На пример, у технологији шећера, након пречишћавања екстракционог сока кречним млеком и угљен-диоксидом, талог се обично баца, иако је пун хранљивих материја, док се у иностранству користи за ђубрење земљишта.
Бенефити за факултет
Са партнерима из Мађарске такође спремају Стратегију развоја савременог прехрамбеног сектора у пограничном региону, мапирањем тренутног стања кроз анкете које би дистрибуирали малим и средњим предузећима. Пројекат траје две године, тачније до 31. маја 2026, а у оквиру њега Технолошки факултет Нови Сад ће модернизовати једну своју лабораторију од педесетак квадратних метара. Након тога, курсеви ради усавршавања и преквалификације радне снаге одржаваће се у Регионалном центру за стручну обуку на Факултету, а неки од њих, по потреби, биће укључени и у редовну наставу.
Како напомиње, полазницима би предочили и алат за процену животног циклуса (ЛЦА-Лифе Sycle Assessment), а у оквиру тога еколошку декларацију производа (ЕПД-Енвиронментал Продуцт Децларатион), док би ширу јавност упознали са тиме шта је угљенични или водени отисак.
– Следећи курс би био „Савремени алати и дигитална решења: Паметна фабрика хране”, јер данас човек не мора бити у погону да би у процесу производње смањио притисак или температуру, него из контроле или чак са апликације може да промени радне параметре – објашњава саговорница. – У фабрикама и ресторанима се већ примењује много програмских алата за обраду података, а од студената смо чули да их приликом интервјуа за посао редовно питају знају ли да раде на одређеним платформама, на пример да ли користе алат Power БИ.
Четврти сегмент програма био би нутриционизам и здрава исхрана, у чему могу да се пронађу не само учесници производње, угоститељства, него и шира јавност, што би могла да примењује одмах и у сопственом домаћинству.
Други део едукације под називом „Серија аперитива” биће заснован на обиласку терена, са тематским целинама: Жене у бизнису, Најбоље праксе одрживих решења, Е-решења у прехрамбеном сектору, те Свесна исхрана. Ови тренинзи обухватају практичан део курса где би заинтересовани учесници могли да прошире своје знање посетама предузећима кроз разговор са експертима. На пример кроз тренинг Свесне исхране, полазници би научили да прерачунају калорије и саставе дневни јеловник према конкретном здравственом стању, при чему би се упознали и са новим рецептима и начинима припреме хране.
С. Милачић
