Tehnološki fakultet ima recepte za vrhunsko pivo

Praktično nema zemlje u kojoj se pivo ne proizvodi, najveći svetski proizvođači su Kina, Amerika i Rusija, a u Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara.

Za proizvodnju piva je, osim dobrih sirovina, potrebno i veliko znanje, a na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu tehnologija proizvodnje piva izučava se od 1959. godine, kada je fakultet i osnovan. Po rečima prof. dr Jelene Pejin s tog fakulteta, obrazovanje u toj oblasti je usavršavano u skladu s najnovijim znanjima u svetu.

„Od školske 2008/09. godine studenti studijskog programa Biotehnologija, studijsko područje Prehrambena biotehnologija, imaju priliku da steknu sveobuhvatnija znanja u okviru predmeta Tehnologija slada i Tehnologija piva“, kaže prof. dr Jelena Pejin. „Već na trećoj godini imaju priliku da saznaju više o alternativnim sirovinama u proizvodnji piva, a na master studijama i o tehnologiji specijalnih piva. Znanja i iskustva koje stiču omogućavaju im da se uključe u proces proizvodnje piva u velikim pivarama, ali i u malim zanatskim pivarama, kojih je u Srbiji sve više.“

To je i te kako važno jer poslednjih nekoliko godina u celom svetu raste tražnja za novim tipovima piva različitih ukusa, bezalkoholnim i niskoalkoholnim, kao i bez glutena. Slično je u Srbiji, gde broj zanatskih – „kraft” pivara raste. Od 2015. godine količina zanatskog piva proizvedenog u Srbiji povećana je oko četiri puta, a udeo na tržištu iznosi mu oko 2,5 odsto. U odnosu na velike pivare, u zanatskim se proizvode male količine piva, od jednog hektolitra do 30 mesečno, i najčešće nije filtrirano ni pasterizovano.

„Naš fakultet veoma uspešno sarađuje s brojnim pivarama u Srbiji. Uz naučno-stručnu saradnju, savetodavne usluge i kontrolu kvaliteta piva, čime se unapređuje primena najnovijih naučnih dostignuća u praksi, nastojimo da studente adekvatno pripremimo za tržište rada da bi odmah mogli da se zaposle i budu pravi profesionalci od prvog dana. U skladu s tim, omogućena im je stručna praksa, a pivare „Karlsberg Srbija”, Apatinska pivara i „Hajneken Srbija”, osim obavezne prakse, obezbeđuju studentima i mogućnost duže prakse u cilju što boljeg upoznavanja tehnologije piva i sticanja praktičnog iskustva“, kaže prof. dr Pejin.

Po njenim rečima, tokom prakse studenti se na konkretnim zadacima, koje obavljaju uz pomoć i nadzor inženjera-mentora, upoznaju s procesom proizvodnje iz različitih aspekata. Zahvaljujući primeni teorijskih znanja u praksi, kao i sticanjem različitih veština tokom prakse, nakon završetka studija, lako i brzo se zapošljavaju i napreduju u karijeri. 

Kontrola kvaliteta

Pivo mora da ispunjava parametre kvaliteta propisane zakonskim aktima i pravilnicima. Među njima su: Zakon o bezbednosti hrane, Pravilnik o kvalitetu piva i Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja. Kontrola podrazumeva senzorske, mikrobiološke i fizičko-hemijske analize.

„„Karlsberg Srbija” i Fondacija „Dunđerski” prepoznali su Tehnološki fakultet kao visokoškolsku ustanovu koja obrazuje kvalitetne kadrove za potrebe razvoja i unapređenja tehnologije piva u Srbiji pa od 2015. godine najboljim studentima  II, III i IV godine osnovnih akademskih studija i master akademskih studija studijskog područja Prehrambena biotehnologija dodeljuju stipendije. Pivara „Karlsberg Srbija” donirala je Tehnološkom fakultetu sredstva za mini-pivaru u nastavne i naučnoistraživačke svrhe, što će studentima omogućiti konkretan rad na pojedinačnim uređajima, kao i na celom postupku proizvodnje piva. Ta mini-pivara biće uskoro otvorena, a zahvaljujući tome, studenti će biti u prilici da lakše naprave korak ka preduzetničkim vodama i krenu u proizvodnju „kraft” piva“, ističe prof. dr Jelena Pejin.    

D. Mlađenović