NA­UČ­NI SKUP „DO­CENT DR MI­LE­NA DAL­MA­CI­JA”  U fo­ku­su vo­da, va­zduh i upra­vlja­nje ot­pa­dom

Odr­ža­va se od 2013, u znak se­ća­nja na tra­gič­no pre­mi­nu­lu ko­le­gi­ni­cu Mi­le­nu Dal­ma­ci­ju, a pre­da­va­nja dr­že do­bit­ni­ci na­gra­de „Do­cent dr Mi­le­na Dal­ma­ci­ja” za dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju ko­ja je da­la zna­ča­jan do­pri­nos iz obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.

„Ovo je ide­al­na pri­li­ka za mla­de is­tra­ži­va­če, stu­den­te dok­tor­skih stu­di­ja ko­ji su ne­dav­no od­bra­ni­li svo­je dok­to­ra­te da se pro­di­sku­tu­je o nji­ho­vim na­uč­nim re­zul­ta­ti­ma me­đu ko­le­ga­ma, us­po­sta­ve ne­ke no­ve sa­rad­nje i po­mog­ne u re­ša­va­nju pro­ble­ma ži­vot­ne sre­di­ne“, ka­že pro­de­kan Pri­rod­no - ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta za na­u­ku, me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju i raz­voj i pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da­ci­je “Dr Mi­le­na Dal­ma­ci­ja” Sr­đan Ron­če­vić. „Na sku­pu su odo­bre­na 23 ra­da, a 20 će bi­ti usme­no iz­lo­že­no u dva da­na, ko­li­ko tra­je me­mo­ri­jal­ni na­uč­ni skup.“

Ka­ko je is­ta­kao, cilj je da se pred­sta­ve ori­gi­nal­ni na­uč­ni ra­do­vi, na ra­zno­li­ke te­me: od vo­de za pi­će, tret­ma­na ot­pad­nih vo­da, upra­vlja­nje ot­pa­dom, do no­vih ba­te­ri­ja, so­lar­nih iz­vo­ra ener­gi­je, za­tim o re­me­di­ja­ci­ji za­ga­đe­nih lo­ka­li­te­ta.

Pro­de­kan­ka za dok­tor­ske stu­di­je, akre­di­ta­ci­je i obez­be­đe­nje kva­li­te­ta dr La­na Zo­rić, po­ru­či­la je da je ve­li­ko za­do­volj­stvo pri­me­ti­ti da se or­ga­ni­za­to­ri tru­de da iz go­di­ne u go­di­ne na­uč­ni skup una­pre­de i uči­ne ga što kva­li­tet­ni­jim.

Kroz na­uč­ni skup stva­ra­ju se mla­di na­uč­ni­ci

Dr Bo­žo Dal­ma­ci­ja, re­do­van pro­fe­sor na Pri­rod­no - ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu i otac tra­gič­no pre­mi­nu­le Mi­le­ne Dal­ma­ci­je, re­kao je da mu je iz­u­zet­no dra­go što se ide­ja Mi­le­ni­nih dru­ga­ra pre­tvo­ri­la u ozbi­ljan na­uč­ni skup i što Fon­da­ci­ja “Do­cent dr Mi­le­na Dal­ma­ci­ja” mo­že da ga po­mog­ne, ka­ko bi on bio što uspe­šni­je or­ga­ni­zo­van. - Ide­ja je bi­la da mla­di lju­di na­u­če da iz­la­žu svo­je re­zul­ta­te, gde ih pod­vrg­nu na­uč­noj kri­ti­ci, ka­ko bi shva­ti­li na kom ni­vou sve to funk­ci­o­ni­še - ka­že Dal­ma­ci­ja. - Uče­stvo­va­nje na ova­kvom sku­pu mo­že da im po­slu­ži kao od­skoč­na da­ska za da­lje, ne bi li lak­še na­pre­do­va­li, ali i da im da uvid u to ko­li­ka je va­žnost na­u­ke u nji­ho­vom ži­vo­tu.

„Uvek ima­mo ve­li­ki broj mla­dih is­tra­ži­va­ča ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da ra­de u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne“, ka­že La­na Zo­rić. „Na Pri­rod­no - ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu po­sto­ji gru­pa lju­di ko­ji kva­li­tet­no ra­de i do­pri­no­se ovoj obla­sti, ob­ja­vlju­ju ra­do­ve u me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma i to sva­ka­ko do­pri­no­si ugled­nom sta­tu­su PMF-a, da i na me­đu­na­rod­noj sce­ni bu­de pre­po­znat kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja se ba­vi za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne.“

Na­uč­ni skup za­po­čeo je pre­da­va­njem “Pri­me­na teh­ni­ke pa­siv­nog uzor­ko­va­nja u od­re­đi­va­nju sa­dr­ža­ja pe­sti­ci­da u vo­di”, gde je do­cent­ki­nja dr Dra­ga­na Šunj­ka pred­sta­vi­la re­zul­ta­te svog is­tra­ži­va­nja.

„U po­ljo­pri­vred­noj pro­iz­vod­nji, što je po­seb­no ak­tu­el­no u na­šem re­gi­o­nu, in­ten­ziv­no se ko­ri­ste pe­sti­ci­di i dru­ge agro­he­mi­ka­li­je, što je uslo­vi­lo nji­ho­vo na­go­mi­la­va­nje u ži­vot­noj sre­di­ni, či­me su na­ro­či­to ugro­že­ne pod­zem­ne i po­vr­šin­ske vo­de kao i ze­mlji­šte“ ka­že Dra­ga­na Šunj­ka.“Te­ma go­vo­ri o me­to­da­ma pa­siv­nog uzor­ko­va­nja vo­de u ci­lju od­re­đi­va­nja osta­ta­ka pe­sti­ci­da. Do da­nas su u pri­me­ni uglav­nom tra­di­ci­o­nal­ne teh­ni­ke kod nas, kao i u Evro­pi, te ovo pred­sta­vlja una­pre­đe­nje, od­no­sno do­pri­nos či­ta­voj toj pro­ble­ma­ti­ci, po­što se znat­no olak­ša­va uzor­ko­va­nje, po­sti­žu se bo­lji i re­al­ni­ji re­zul­ta­ti.“

Ka­ko nam je ob­ja­sni­la na­ša sa­go­vor­ni­ca, me­to­da se od­no­si na od­re­đi­va­nje pe­sti­ci­da u vo­di i to pre sve­ga u po­vr­šin­skim vo­da­ma, te se na taj na­čin skre­će pa­žnja na po­lu­tan­te ko­ji su tre­nut­no ak­tu­el­ni i uti­če se na to ko­je ak­tiv­ne ma­te­ri­je pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći pro­blem, ka­da je reč o osta­ci­ma pe­sti­ci­da. Di­rek­ti­ve Evrop­ske uni­je uglav­nom se od­no­se na ma­te­ri­je ko­je du­go go­di­na ni­su u pri­me­ni u po­ljo­pri­vred­noj pro­iz­vod­nji, te se re­zul­ta­ti od­no­se na ne­ke no­ve ak­tiv­ne ma­te­ri­je ko­je su tre­nut­no ak­tu­el­ne i ko­je se pri­me­nju­ju.

 

I. Mi­klo­ši