НА­УЧ­НИ СКУП „ДО­ЦЕНТ ДР МИ­ЛЕ­НА ДАЛ­МА­ЦИ­ЈА”  У фо­ку­су во­да, ва­здух и упра­вља­ње от­па­дом

Одр­жа­ва се од 2013, у знак се­ћа­ња на тра­гич­но пре­ми­ну­лу ко­ле­ги­ни­цу Ми­ле­ну Дал­ма­ци­ју, а пре­да­ва­ња др­же до­бит­ни­ци на­гра­де „До­цент др Ми­ле­на Дал­ма­ци­ја” за док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју ко­ја је да­ла зна­ча­јан до­при­нос из обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не.

„Ово је иде­ал­на при­ли­ка за мла­де ис­тра­жи­ва­че, сту­ден­те док­тор­ских сту­ди­ја ко­ји су не­дав­но од­бра­ни­ли сво­је док­то­ра­те да се про­ди­ску­ту­је о њи­хо­вим на­уч­ним ре­зул­та­ти­ма ме­ђу ко­ле­га­ма, ус­по­ста­ве не­ке но­ве са­рад­ње и по­мог­не у ре­ша­ва­њу про­бле­ма жи­вот­не сре­ди­не“, ка­же про­де­кан При­род­но - ма­те­ма­тич­ког фа­кул­те­та за на­у­ку, ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу и раз­вој и пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Фон­да­ци­је “Др Ми­ле­на Дал­ма­ци­ја” Ср­ђан Рон­че­вић. „На ску­пу су одо­бре­на 23 ра­да, а 20 ће би­ти усме­но из­ло­же­но у два да­на, ко­ли­ко тра­је ме­мо­ри­јал­ни на­уч­ни скуп.“

Ка­ко је ис­та­као, циљ је да се пред­ста­ве ори­ги­нал­ни на­уч­ни ра­до­ви, на ра­зно­ли­ке те­ме: од во­де за пи­ће, трет­ма­на от­пад­них во­да, упра­вља­ње от­па­дом, до но­вих ба­те­ри­ја, со­лар­них из­во­ра енер­ги­је, за­тим о ре­ме­ди­ја­ци­ји за­га­ђе­них ло­ка­ли­те­та.

Про­де­кан­ка за док­тор­ске сту­ди­је, акре­ди­та­ци­је и обез­бе­ђе­ње ква­ли­те­та др Ла­на Зо­рић, по­ру­чи­ла је да је ве­ли­ко за­до­вољ­ство при­ме­ти­ти да се ор­га­ни­за­то­ри тру­де да из го­ди­не у го­ди­не на­уч­ни скуп уна­пре­де и учи­не га што ква­ли­тет­ни­јим.

Кроз на­уч­ни скуп ства­ра­ју се мла­ди на­уч­ни­ци

Др Бо­жо Дал­ма­ци­ја, ре­до­ван про­фе­сор на При­род­но - ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту и отац тра­гич­но пре­ми­ну­ле Ми­ле­не Дал­ма­ци­је, ре­као је да му је из­у­зет­но дра­го што се иде­ја Ми­ле­ни­них дру­га­ра пре­тво­ри­ла у озби­љан на­уч­ни скуп и што Фон­да­ци­ја “До­цент др Ми­ле­на Дал­ма­ци­ја” мо­же да га по­мог­не, ка­ко би он био што успе­шни­је ор­га­ни­зо­ван. - Иде­ја је би­ла да мла­ди љу­ди на­у­че да из­ла­жу сво­је ре­зул­та­те, где их под­врг­ну на­уч­ној кри­ти­ци, ка­ко би схва­ти­ли на ком ни­воу све то функ­ци­о­ни­ше - ка­же Дал­ма­ци­ја. - Уче­ство­ва­ње на ова­квом ску­пу мо­же да им по­слу­жи као од­скоч­на да­ска за да­ље, не би ли лак­ше на­пре­до­ва­ли, али и да им да увид у то ко­ли­ка је ва­жност на­у­ке у њи­хо­вом жи­во­ту.

„Увек има­мо ве­ли­ки број мла­дих ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни да ра­де у обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не“, ка­же Ла­на Зо­рић. „На При­род­но - ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту по­сто­ји гру­па љу­ди ко­ји ква­ли­тет­но ра­де и до­при­но­се овој обла­сти, об­ја­вљу­ју ра­до­ве у ме­ђу­на­род­ним ча­со­пи­си­ма и то сва­ка­ко до­при­но­си углед­ном ста­ту­су ПМФ-а, да и на ме­ђу­на­род­ној сце­ни бу­де пре­по­знат као ин­сти­ту­ци­ја ко­ја се ба­ви за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не.“

На­уч­ни скуп за­по­чео је пре­да­ва­њем “При­ме­на тех­ни­ке па­сив­ног узор­ко­ва­ња у од­ре­ђи­ва­њу са­др­жа­ја пе­сти­ци­да у во­ди”, где је до­цент­ки­ња др Дра­га­на Шуњ­ка пред­ста­ви­ла ре­зул­та­те свог ис­тра­жи­ва­ња.

„У по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи, што је по­себ­но ак­ту­ел­но у на­шем ре­ги­о­ну, ин­тен­зив­но се ко­ри­сте пе­сти­ци­ди и дру­ге агро­хе­ми­ка­ли­је, што је усло­ви­ло њи­хо­во на­го­ми­ла­ва­ње у жи­вот­ној сре­ди­ни, чи­ме су на­ро­чи­то угро­же­не под­зем­не и по­вр­шин­ске во­де као и зе­мљи­ште“ ка­же Дра­га­на Шуњ­ка.“Те­ма го­во­ри о ме­то­да­ма па­сив­ног узор­ко­ва­ња во­де у ци­љу од­ре­ђи­ва­ња оста­та­ка пе­сти­ци­да. До да­нас су у при­ме­ни углав­ном тра­ди­ци­о­нал­не тех­ни­ке код нас, као и у Евро­пи, те ово пред­ста­вља уна­пре­ђе­ње, од­но­сно до­при­нос чи­та­вој тој про­бле­ма­ти­ци, по­што се знат­но олак­ша­ва узор­ко­ва­ње, по­сти­жу се бо­љи и ре­ал­ни­ји ре­зул­та­ти.“

Ка­ко нам је об­ја­сни­ла на­ша са­го­вор­ни­ца, ме­то­да се од­но­си на од­ре­ђи­ва­ње пе­сти­ци­да у во­ди и то пре све­га у по­вр­шин­ским во­да­ма, те се на тај на­чин скре­ће па­жња на по­лу­тан­те ко­ји су тре­нут­но ак­ту­ел­ни и ути­че се на то ко­је ак­тив­не ма­те­ри­је пред­ста­вља­ју нај­ве­ћи про­блем, ка­да је реч о оста­ци­ма пе­сти­ци­да. Ди­рек­ти­ве Европ­ске уни­је углав­ном се од­но­се на ма­те­ри­је ко­је ду­го го­ди­на ни­су у при­ме­ни у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи, те се ре­зул­та­ти од­но­се на не­ке но­ве ак­тив­не ма­те­ри­је ко­је су тре­нут­но ак­ту­ел­не и ко­је се при­ме­њу­ју.

 

И. Ми­кло­ши