Ovaj novi liberalizam, koji hteli ne hteli živimo, ne sviđa mi se iz najmanje dva razloga; prvi se tiče principa „ravnopravnosti“ namesto nekadašnje (meni nije smetala) jednakosti, koja pretpostavlja da svi imamo pođednake šanse, pa onda ko se kako snađe – tako će mu i biti, a da niko pritom nije ni odgovoran, niti kriv za očekivane brojne „nepravilnosti na terenu“, dok je drugi sav taj ravnodušni (od sebe i drugih distanciran) individualizam.
