Iza izloga: Decembar je mesec...

Međutim, isti ti teško da će u svojim obavezama natrpanim agendama pronaći dovoljno vremena za traženje odgovora. Jer, decembar je mesec kad većina (pritisnuta sa svih strana) pokušava da u svojim životima na što bolji način zatvori jedno i istovremeno otvori novo poglavlje. Nešto kao da se o jednom trošku izmire minusi na tokom godine do besvesti „peglanim“ kreditnim karticama i „na kredu“ pokupuje sve potrebno za predstojeća slavlja. Teško ne samo do „nemoguće misije“, već i do „top gana“ - nema tog Toma, a ni Henksa kojem bi pošlo za rukom da savlada sve prepreke i nepredviđene provokacije, koje kao u najgoroj noćnoj mori neumorno iskaču, presreću nas i sprečavaju da se (krepani kao matori mačak) dokopamo cilja.

Vitlamo od jutra do mraka, podeljeni između poslova koje bi trebalo privesti kraju, koktela koji se moraju „overiti“, nabavke brda namirnica i pola tone prikladnih ukrasa koje bi u pauzama trebalo pozavršavati. Na sve to i posao oko sumiranja godine u odlasku; gde smo, šta smo i koliko smo toga s lanjske liste postignuća u pretohodnih 365 dana uspeli da realizujemo. Pravljenje nove „to do“ liste za 2020, ugovaranje svih detalja oko pripreme i same realizacije dočeka, pretpraznično punjenje frižidera, plaćanje zaostalih računa, viđanje (valja se) s prijateljima makar još jednom u odlazećoj...

A tek frka oko odabira toalete za najluđu noć!

Stilisti na tu temu poručuju da će se (osim uz nezaobilazan blistav osmeh i pripadajuće mu fenomenalno raspoloženje) elegantan izgled najlakše postići uz pomoć glitter efekta, recimo šljašteći kombinezon ili šorts u kombinaciji s bluzom na jedno rame bi sasvim fino mogli da, baš kao i „aptejdovan“ klasik - mala crna haljina, ali ovog puta s cirkonima, odrade posao. Za one nešto ambicioznije, svetlucavi minić (bilo bi dobro s resicama) ili uske crne kožne pantalone su savršen izbor. Pod obavezno su još i vrtloglavo visoke potpetice, male torbe, sve samo ne diskretan nakit i, najvažnije – nešto crveno (donji veš, ruž, štikle...) za sreću.

Sve ovo, naravno, pod uslovom da za doček planirate odlazak u neki klub ili žurku zatvorenog tipa. Očekivano, sasvim su drugačija pravila u igri, ako je doček na trgu vaš izbor. U tom slučaju modna je preporuka da se istakne garderoba koja će biti vidljiva. Recimo, obucite svoj najlepši kaput ili jaknu, koje je za total glam rezultat poželjno kombinovati s ništa manje reprezentativnim šalom, rukavicama, kapom, torbom, rancem... Štikle na trgu? Možda ipak ne...

A možda, samo možda, ništa od svega toga. Možda da Novu godinu dočekate kod kuće (sa ili bez društva), obučeni kako vam je najzgodnije i bez obzira na trendove. Možda i da ovog puta ne budete sjajno raspoloženi, možda i da preskočite šminku... Šta ako je vaš izbor da ovaj decembar (za promenu) bude mesec „nemoranja“ ničega. Kako bi to izgledalo? Bez sumiranja postignuća, bez nove liste zaduženja, bez taze frizure, bez besprekornog manikira i pedikira, bez svilenih trepavica, bez previše ukrašavanja, bez ogromne jelke i kompleta novih kugli, bez ljudi s kojima se „mora“ biti na fotkama... Ima li i u tom slučaju dočeka Nove ili...

Sećam se, ima tome godinica, jednog 31. decembra kada sam (ne zato što sam tako planirala) negde oko osam sati shvatila da nema ništa od svih kombinacija koje su bile u najavi. Tako se, sticajem ovih i onih okolnosti, naprosto desilo. Kad sam uvidela kako stvari stoje - ja i poluprazan frižider sami za doček – moram da priznam da mi baš i nije bilo svejedno. Nekih pola sata sam naizmenično tugu tugovala i nervirala se, malo se okretala po praznom stanu. Negde između svih tih aktivnosti mi je prošla kroz glavu jedna trivija; činjenica da ništa tog dana nisam čestito ni pojela i – krenula sam odatle. Sve pevajući s Marajom, Vitni i Bili, uspela sam da napravim neviđeno uskusnu večeru „za jednu osobu“, pronašla sam i neko fino vino u (ispostavilo se) ne baš tako praznom frižideru, nešto kasnije sam odgledala i film po svom izboru... Veče je proletelo i ja sam u novo leto ušla prilično srećna i zadovoljna. Ne samo zbog večere, već i zato što sam u toj za mene prilično luckastoj noći, pre nego što ću slatko zaspavati, shvatila jednu vrlo važnu stvar – doček u singl varijanti ne da nije nešto od čega se „umire“, već je zapravo jedno super kul iskustvo. I, od tada više nikada nisam imala problem s „kako, s kim, gde, šta“ Novom godinom. Sve mi odgovara i ništa ne mora.

Osim da se fino ručka, redovno šeta i spava, sluša dobra muzika, čita fina knjiga, gleda zanimljiv film...

A za to mi Nova godina nije ni potrebna.

Jasna Budimirović