Иза излога: Децембар је месец...

Међутим, исти ти тешко да ће у својим обавезама натрпаним агендама пронаћи довољно времена за тражење одговора. Јер, децембар је месец кад већина (притиснута са свих страна) покушава да у својим животима на што бољи начин затвори једно и истовремено отвори ново поглавље. Нешто као да се о једном трошку измире минуси на током године до бесвести „пегланим“ кредитним картицама и „на креду“ покупује све потребно за предстојећа славља. Тешко не само до „немогуће мисије“, већ и до „топ гана“ - нема тог Тома, а ни Хенкса којем би пошло за руком да савлада све препреке и непредвиђене провокације, које као у најгорој ноћној мори неуморно искачу, пресрећу нас и спречавају да се (крепани као матори мачак) докопамо циља.

Витламо од јутра до мрака, подељени између послова које би требало привести крају, коктела који се морају „оверити“, набавке брда намирница и пола тоне прикладних украса које би у паузама требало позавршавати. На све то и посао око сумирања године у одласку; где смо, шта смо и колико смо тога с лањске листе постигнућа у претоходних 365 дана успели да реализујемо. Прављење нове „то до“ листе за 2020, уговарање свих детаља око припреме и саме реализације дочека, претпразнично пуњење фрижидера, плаћање заосталих рачуна, виђање (ваља се) с пријатељима макар још једном у одлазећој...

А тек фрка око одабира тоалете за најлуђу ноћ!

Стилисти на ту тему поручују да ће се (осим уз незаобилазан блистав осмех и припадајуће му феноменално расположење) елегантан изглед најлакше постићи уз помоћ glitter ефекта, рецимо шљаштећи комбинезон или шортс у комбинацији с блузом на једно раме би сасвим фино могли да, баш као и „аптејдован“ класик - мала црна хаљина, али овог пута с цирконима, одраде посао. За оне нешто амбициозније, светлуцави минић (било би добро с ресицама) или уске црне кожне панталоне су савршен избор. Под обавезно су још и вртлоглаво високе потпетице, мале торбе, све само не дискретан накит и, најважније – нешто црвено (доњи веш, руж, штикле...) за срећу.

Све ово, наравно, под условом да за дочек планирате одлазак у неки клуб или журку затвореног типа. Очекивано, сасвим су другачија правила у игри, ако је дочек на тргу ваш избор. У том случају модна је препорука да се истакне гардероба која ће бити видљива. Рецимо, обуците свој најлепши капут или јакну, које је за тотал глам резултат пожељно комбиновати с ништа мање репрезентативним шалом, рукавицама, капом, торбом, ранцем... Штикле на тргу? Можда ипак не...

А можда, само можда, ништа од свега тога. Можда да Нову годину дочекате код куће (са или без друштва), обучени како вам је најзгодније и без обзира на трендове. Можда и да овог пута не будете сјајно расположени, можда и да прескочите шминку... Шта ако је ваш избор да овај децембар (за промену) буде месец „неморања“ ничега. Како би то изгледало? Без сумирања постигнућа, без нове листе задужења, без тазе фризуре, без беспрекорног маникира и педикира, без свилених трепавица, без превише украшавања, без огромне јелке и комплета нових кугли, без људи с којима се „мора“ бити на фоткама... Има ли и у том случају дочека Нове или...

Сећам се, има томе годиница, једног 31. децембра када сам (не зато што сам тако планирала) негде око осам сати схватила да нема ништа од свих комбинација које су биле у најави. Тако се, стицајем ових и оних околности, напросто десило. Кад сам увидела како ствари стоје - ја и полупразан фрижидер сами за дочек – морам да признам да ми баш и није било свеједно. Неких пола сата сам наизменично тугу туговала и нервирала се, мало се окретала по празном стану. Негде између свих тих активности ми је прошла кроз главу једна тривија; чињеница да ништа тог дана нисам честито ни појела и – кренула сам одатле. Све певајући с Марајом, Витни и Били, успела сам да направим невиђено ускусну вечеру „за једну особу“, пронашла сам и неко фино вино у (испоставило се) не баш тако празном фрижидеру, нешто касније сам одгледала и филм по свом избору... Вече је пролетело и ја сам у ново лето ушла прилично срећна и задовољна. Не само због вечере, већ и зато што сам у тој за мене прилично луцкастој ноћи, пре него што ћу слатко заспавати, схватила једну врло важну ствар – дочек у сингл варијанти не да није нешто од чега се „умире“, већ је заправо једно супер кул искуство. И, од тада више никада нисам имала проблем с „како, с ким, где, шта“ Новом годином. Све ми одговара и ништа не мора.

Осим да се фино ручка, редовно шета и спава, слуша добра музика, чита фина књига, гледа занимљив филм...

А за то ми Нова година није ни потребна.

Јасна Будимировић