INTERNET PREVARE DOBIJAJU NOVE, SUROVE OBLIKE Svinjokolj kod „babe iz Kambodže”

Dok je Delboj nekad operisao po lokalnom pabu, za savremene prevarante nema granica, jer koriste društvene mreže.

Svi znamo za „SMS lance” i „nigerijske prevare”, a razvojem tehnologije promenio se i prevarantski fokus, ali i nazivi „operacija”: od popularnog „fišinga (phishing)”, iliti „pecanja”, prešli smo na „svinjokolj” – „pig butchering”.

Ko je tu svinja, a ko koljač?

Prevarantske šeme „svinjokolja” nastale su pre nekoliko godina u Kini, a ime su dobile po šemi u kojoj prevaranti naivcima uzimaju sve što imaju, uz podrugljivi naziv „svinje za klanje”. Ove prevare obično uključuju kriptovalutne šeme, ali se u poslednje vreme šire i na druge vrste finansijskih transakcija.

Iako je za ovu prevaru potrebno dosta komunikacije i izgradnje odnosa sa žrtvama, istraživači tvrde da kriminalne grupe razvijaju skripte i scenarija koji im omogućavaju da prenesu rad neiskusnim prevarantima. Takođe , prema nekim informacijama, sumnja se da su u ovaj posao uključeni i prisilni radnici – žrtve trgovine ljudima. Ali, to je za neku drugu priču.

Prevaranti najčešće kontaktiraju ljude putem SMS poruka ili drugih društvenih medija, sajtova za upoznavanje i komunikacionih platformi. Često pokušava sa šemom „pogrešan broj telefona”, gde nastavlja da šarmira žrtvu, ali može i da žrtvi priđe polako, na društvenoj mreži. Nakon što uspostave prisan kontakt, za šta prevarant izdvaja puno vremena i napora, žrtvi će se servirati priča da je njen novi drugar zaradio dobar novac ulaganjem u kriptovalute ili dropšiping varijantom kupovine kontejnera robe iz Kine. Druga rečenica je ključna – žrtvi se nudi da uloži novac jer „kontejner samo što nije krenuo”, ako priča o „kriptovaluti koja raste na berzi” nije prošla, jer ovde ljudi još uvek nisu navikli na ovu vrstu plaćanja.

Ako žrtva pokaže zainteresovanost, prevarant je usmerava da skine zlonamernu aplikaciju ili da ode na zlonamerni sajt. I aplikacija i sajt mogu da izgledaju sasvim legitimno i pouzdano, može da ima čak i domen koji liči na domen neke legitimne finansijske institucije, osim pogrešnog reda reči ili domena zemlje poreskog raja, ali ko će to čitati kad su pare na dohvat ruke.

Nakon što žrtva uđe u portal, često može da vidi pažljivo odabrane trenutne podatke sa tržišta koji treba da pokažu potencijal ulaganja. Kada žrtva uplati novac na svoj „račun za investiranje”, može da prati kako im se saldo „povećava”. Da bi smanjio sumnje  - jer je ulaganje u kriptovalute ipak rizičan potez – prevarant često insistira na viđanju uživo sa žrtvom – naravno, preko video-poziva, a žrtvi se dozvoljava da povuče mali deo „zarade”, kako bi je ospokojio i naveo da uloži još. Kad je „dropšiping” u pitanju, Kinezi organizuju raciju tek kad žrtva uplati novac za robu na neviđeno, iskrsnu neviđeni problemi, brod nestaje, kontejner tone – i partneri nestaju zajedno s novcem.

- I to je suština ove prevare. Uzmi sav novac i beži, iskasapi žrtvu bez milosti - kaže Majk Ribera, senior istraživač pretnji u SAD, koji je pratio pojavu ovih prevara u protekle četiri godine. – Meta su im ranjivi ljudi. Neke od žrtava su osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima, stariji ljudi, ljudi koji su iz nekog razloga izolovani od porodice i društva. Napadači žele da im iscede poslednju paru koju imaju, i u tome su vrlo uporni i uspešni.

Zemlje iz kojih načešće stižu pokušaji ove vrste prevare su Kambodža, Laos, Malejzija, Indonezija…

Kako se zaštititi? Stručnjaci kažu da će lopovi naći način, samo ako se dovoljno zainate. Ipak, u tome im treba otežati posao. Za početak, u novčane transakcije ulazite samo preko poznatih ljudi: ako vas prevare, bar ćete imati s kim da se povlačite po sudovima. Proverite i aplikaciju, nemojte instalirati ništa što nije odobrio Gugl plej ili Ap stor. Isto se odnosi i na sajt. Kod nas sajtove proverava Registar nacionalnih internet domena Srbije, a u svetu WHOIS. Oni vam neće reći da li je sajt legitiman, ali ćete moći da saznate u kojoj zemlji je registrovan sumnjivi sajt. Pa, ako je u pitanju sajt „babe iz Kambodže”, odnosno, goreopisanih zemalja, jasno vam je šta treba da činite.

U Srbiji još uvek nije prijavljen nijedan slučaj „svinjokolja”, ali je primećen porast sajtova za prodaju kriptovaluta, sa sumnjivim adresama i domenima i sve agresivnija kampanja stupanja u kontakt s osobama koje pokažu bilo kakvo interesovanje za kriptovalute. Pa, vodite računa kome ćete poveriti svoj buđelar.

I. Radoičić