INTERNET PREVARE MAŠTOVITIJE OD NAUČNE FANTASTIKE Zelene pantalone i savršen zločin

Sve je, dakle, počelo na Fejsbuku, čiji se vlasnik hvali sigurnosnim protokolima, takvim da u nekim situacijama od vlasnika profila traži dokaz o identitetu – fotografiju pasoša. No, kao i u svim ostalim slučajevima, ni ova opcija na Fejsbuku ne radi, baš kao ni kontrola sadržaja koju oni, kao kompanija, puštaju na svom sajtu.

Elem, ugleda tako naša Olivera maslinastozeleni kombinezon-pantalone s nekim šalom koji se prebacuje preko ramena (žene će razumeti), savršena kombinacija i otkriva i pokriva, može se nositi uz svašta, manekenki stoji kao saliveno, sigurno će i njoj jer je liniju održala do svog odraslog doba. Cena, prava sitnica, ali zaista – 23 evra, sajt RESTSK sa lepim ružičastim logom. Doduše, pomalo liči na one Aliekspres situacije, u kojima naručiš venčanicu od briselske čipke, a dobiješ babinu zavesu od tila. No, Fejsbuk je to, kad su tamo platili oglas, sigurno su legitimna kuća.

Osmeli se Olivera da poruči iz tamo nekog nepoznatog inostranstva (u žaru kupovine, nije pogledala odakle joj uopšte stiže pošiljka, niti kako se zove firma od koje naručuje), plati karticom (srećom, svi smo u maksimalnim minusima, neće tu imati šta da se prčka) i silno se obraduje kad joj je stigao mejl sa brojem svoje pošiljke i sajtom na kojem će moći da prati pošiljku – track678.com (naravno, bez narudžbenice, gde bi pisali svi podaci, uključujući i naziv firme, sedište, odgovorno lice, broj tekućeg računa). Krene tako naša junakinja da prati pošiljku, koja je putovala i putovala i putovala, da bi konačno, javljaju, ušla u našu zemlju. Dobro, sačekaćemo carinu, ništa strašno, godišnji su odmori, gužva je, potrajaće.

I potrajalo je. Sve do dana kad joj je na sajtu za praćenje pošiljke izašlo obaveštenje da je paket isporučen.

S našom poštom hvatali smo se u koštac u raznim prilikama, ali oni nemaju običaj da paket ostave pred vratima, već dobijemo onaj čuveni žuti kartončić, pa klajcaj do svoje pošte da za svoje pare dobiješ svoj paket. No, to ovde nije bio slučaj. Paketa s pantalonama nema. Odakle poći?

Sad je kasno za novi početak, kaže Miodrag Lazić IT stručnjak iz firme 2frontpage. 

– Olivera je trebalo prvo da proveri ime firme, dovoljno je da je ukuca u pretraživač i izaći će ili njen sajt ili neka informacija o vlasnicima, prodaji, načinima trgovine, ali i upozorenjima na prevarante, kojih je, u slučaju sajta sa zelenim pantalonama, bilo na stotine – kaže Lazić. – Kada ukucate RESTSK dobićete čitav niz sajtova i foruma koji se bave sajber bezbednošću, s upozorenjima da je u pitanju prevara, sa dokazima i ispovestima prevarenih, kao i objašnjenjima načina na koji vam uzimaju novac, ostavljajući vas u ubeđenju da se paket izgubio. Negde u nekom ćošku pojaviće se i sam sajt, ali je lako proveriti da na adresi koju su naveli kao kontakt ne postoji ni kompanija ni poslovni prostor, čak ni ulica ni zgrada. Sve je izmišljeno.

Kako kaže, druga „crvena zastavica“ trebalo je da joj bude činjenica da za te prodavce nikad nije čula, da se ne mogu pronaći na nekoj od društvenih mreža poput Fejsbukovog Instagrama, da ne zna nikog ko je preko njih kupio bilo šta, a trebalo je i da joj bude sumnjiva profesionalna fotografija kvalitetnih pantalona za tako smešan novac, i to sa sve uključenom poštom.

Za ostale zastavice trebalo bi da malo bolje poznaje probleme sa sajber bezbednošću i korake koje treba da preduzme kako bi procenila da li su prodavci legalni ili da posluša savete stručnjaka. 

– Prva stvar koju treba da uradite kad uđete u korespondenciju s nepoznatim prodavcem jeste da pogledate njegovu mejl adresu – objašnjava Lazić. –  U slučaju ove „firme“ ona se razlikuje od naziva sajta, slično kao što su nekad prodavane AdiAds patike. Njoj je sva komunikacija upućivana s mejlova istog naziva, ali različitih domena - restsk@xxxx i to uvek s različite adrese. Mozak ovu informaciju lako permutira, jer se ime RESTSK pojavljuje u mejl adresi, samo ne na pravom mestu. I to je prvi znak da vas varaju. Druga je činjenica da joj nisu ponuđene druge opcije plaćanja, kao što je Paypal, na primer, ili WSPay koji proveravaju legitimnost obe strane. Treća je činjenica da, iako sajt postoji, na njemu nema gotovo ničeg od ponuđene robe, a na Guglu nema traga o takozvanim „ocenama korisnika“ (no, da je otišla na Gugl, dobila bi ona gorenavedena upozorenja). I na kraju, trebalo je da proveri sajt za praćenje pošiljki koji je, lako je utvrditi, nelegitiman, po zlu poznat i označen kao prevarantski.

Kako tvrde oni koji su imali slična iskustva, ova prepiska s preljubaznim Dorama, Anetama i Ivonama može da traje unedogled, a njihova prva reakcija je da vam ponovo pošalju „greškom isporučenu stvar“, ali da za nju platite smešnu cenu – tačnije, da vas opleve za još malo para. 

Ko je za sve ovo kriv? Olivera, jer je, kao Ani Četiri Pištolja izvukla karticu iz novčanika, u pravu ste. Ali, kriv je i Fejsbuk, jer ne proverava ko se reklamira na njegovom sajtu. Najveća društvena mreža na svetu brzo reaguje kad su u pitanju „neprikladne“ slike, iako se pojam prikladnosti razlikuje od kulture do kulture, ali ostaje nema na ovakve pojave. 

Istina je da smo, kad smo se registrovali na ovu mrežu, morali da kliknemo na „slažem se“ i prihvatili sve njihove uslove i ograničenja, zasnovana na običajima i zakonima Sjedinjenih Američkih Država. Ali je takođe istina i da svoje korisnike Fejsbuk mora da zaštiti od ovih i sličnih prevaranata jer je i njihova reputacija u pitanju.

No, kako je vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg zakazao pesničenje u oktagonu sa Elonom Maskom, vlasnikom DŽ-Tvitera, pitanje je šta je ostalo od ove reputacije.A Olivera će pantalone morati da potraži oflajn, u tržnom centru.

 Ivana Radoičić