ИНТЕРНЕТ ПРЕВАРЕ ДОБИЈАЈУ НОВЕ, СУРОВЕ ОБЛИКЕ Свињокољ код „бабе из Камбоџе”

Док је Делбој некад оперисао по локалном пабу, за савремене преваранте нема граница, јер користе друштвене мреже.

Сви знамо за „СМС ланце” и „нигеријске преваре”, а развојем технологије променио се и преварантски фокус, али и називи „операција”: од популарног „фишинга (пхисхинг)”, илити „пецања”, прешли смо на „свињокољ” – „пиг butchering”.

Ко је ту свиња, а ко кољач?

Преварантске шеме „свињокоља” настале су пре неколико година у Кини, а име су добиле по шеми у којој преваранти наивцима узимају све што имају, уз подругљиви назив „свиње за клање”. Ове преваре обично укључују криптовалутне шеме, али се у последње време шире и на друге врсте финансијских трансакција.

Иако је за ову превару потребно доста комуникације и изградње односа са жртвама, истраживачи тврде да криминалне групе развијају скрипте и сценарија који им омогућавају да пренесу рад неискусним преварантима. Такође , према неким информацијама, сумња се да су у овај посао укључени и присилни радници – жртве трговине људима. Али, то је за неку другу причу.

Преваранти најчешће контактирају људе путем СМС порука или других друштвених медија, сајтова за упознавање и комуникационих платформи. Често покушава са шемом „погрешан број телефона”, где наставља да шармира жртву, али може и да жртви приђе полако, на друштвеној мрежи. Након што успоставе присан контакт, за шта преварант издваја пуно времена и напора, жртви ће се сервирати прича да је њен нови другар зарадио добар новац улагањем у криптовалуте или дропшипинг варијантом куповине контејнера робе из Кине. Друга реченица је кључна – жртви се нуди да уложи новац јер „контејнер само што није кренуо”, ако прича о „криптовалути која расте на берзи” није прошла, јер овде људи још увек нису навикли на ову врсту плаћања.

Ако жртва покаже заинтересованост, преварант је усмерава да скине злонамерну апликацију или да оде на злонамерни сајт. И апликација и сајт могу да изгледају сасвим легитимно и поуздано, може да има чак и домен који личи на домен неке легитимне финансијске институције, осим погрешног реда речи или домена земље пореског раја, али ко ће то читати кад су паре на дохват руке.

Након што жртва уђе у портал, често може да види пажљиво одабране тренутне податке са тржишта који треба да покажу потенцијал улагања. Када жртва уплати новац на свој „рачун за инвестирање”, може да прати како им се салдо „повећава”. Да би смањио сумње  - јер је улагање у криптовалуте ипак ризичан потез – преварант често инсистира на виђању уживо са жртвом – наравно, преко видео-позива, а жртви се дозвољава да повуче мали део „зараде”, како би је оспокојио и навео да уложи још. Кад је „дропшипинг” у питању, Кинези организују рацију тек кад жртва уплати новац за робу на невиђено, искрсну невиђени проблеми, брод нестаје, контејнер тоне – и партнери нестају заједно с новцем.

- И то је суштина ове преваре. Узми сав новац и бежи, искасапи жртву без милости - каже Мајк Рибера, сениор истраживач претњи у САД, који је пратио појаву ових превара у протекле четири године. – Мета су им рањиви људи. Неке од жртава су особе са хроничним здравственим проблемима, старији људи, људи који су из неког разлога изоловани од породице и друштва. Нападачи желе да им исцеде последњу пару коју имају, и у томе су врло упорни и успешни.

Земље из којих начешће стижу покушаји ове врсте преваре су Камбоџа, Лаос, Малејзија, Индонезија…

Како се заштитити? Стручњаци кажу да ће лопови наћи начин, само ако се довољно заинате. Ипак, у томе им треба отежати посао. За почетак, у новчане трансакције улазите само преко познатих људи: ако вас преваре, бар ћете имати с ким да се повлачите по судовима. Проверите и апликацију, немојте инсталирати ништа што није одобрио Гугл плеј или Ап стор. Исто се односи и на сајт. Код нас сајтове проверава Регистар националних интернет домена Србије, а у свету WHOIS. Они вам неће рећи да ли је сајт легитиман, али ћете моћи да сазнате у којој земљи је регистрован сумњиви сајт. Па, ако је у питању сајт „бабе из Камбоџе”, односно, гореописаних земаља, јасно вам је шта треба да чините.

У Србији још увек није пријављен ниједан случај „свињокоља”, али је примећен пораст сајтова за продају криптовалута, са сумњивим адресама и доменима и све агресивнија кампања ступања у контакт с особама које покажу било какво интересовање за криптовалуте. Па, водите рачуна коме ћете поверити свој буђелар.

И. Радоичић