Akcija planinara „Poštara”: Pavlasov čot zasijao u novom ruhu

Ovo je ujedno i prvi javni spomenik posvećen Pavlasu, koji je sa suprugom Olgom i drugim sugrađanima, bačen pod led u Dunav tokom zloglasne Novosadske racije mađarskih fašista 1942. godine. Već 23 godine Planinarsko-smučarsko društvo „Poštar” iz Novog Sada organizuje i Memorijal Ignjata Pavlasa, na koji uvek dolazi veliki broj planinara iz cele Srbije.

Spomen-obeležje u obliku piramide našlo se na Fruškoj gori zahvaljujući inicijativi planinara, koji su sve, kao i sada, odradili volonterski. Ideja da se ova tačka nazove po Pavlasu, pa i da se organizuje memorijal i postavi spomenik, potekla je od Milana Breberine (PSD „Poštar”).

Skica piramide delo je poznatog novosadskog slikara-amatera Oto Jana (PSD „Železničar”), dok je najznačajniji deo u nabavci materijala uradio Svetozar Kokić iz Beočina, pošto je iz tamošnje fabrike cementa izdejstvovao sve što je potrebno za spomenik, koji su izgradila dva zidara tog preduzeća. Advokatska komora Vojvodine donirala je mermerne ploče koje su ugrađene u piramidu.

Koliko je bilo potrebno volje, truda i istrajnosti da bi se napravio ovaj spomenik, isto toliko mora da se ulaže u njegovo održavanje. Od decembra prošle godine, planinari „Poštara“, koji od početka vode brigu o Pavlasovom čotu, uradili su veliki deo posla kada je reč o tome, ali su se i potrudili da dodatno ulepšaju prostor, što je akcija koja i dalje traje.

Kao i svake godine, sredili su stepenice od asfaltnog puta do spomenika, a na njihovu inicijativu Nacionalni park „Fruška Gora“ postavio je novi mobilijar, jedan sto i šest klupa, pošto je prethodni (samo klupe) propao, koje su planinari zatim prefarbali kako bi ih zaštitili od kiše. U proleće se pristupilo čišćenju spomenika i prepravljanju i „osvežavanju“ slova na mermernim tablama. Posle je dodat detalj, koji je lokaciji uneo novu „notu“.

– Hteo sam da sve bude još lepše pa smo početkom juna oko spomenika posadili lovor višnje, zimzeleno bilje, koje smo redovno zalivali, pogotovo kada su bile velike vrućine, pa smo i vodu vukli gore, a srećom, lepo se primilo – kaže za „Dnevnik” Milan Breberina. – Na jesen ćemo da posadimo i tuju kako bi to bio zaista lep ambijent. Nacionalni park će napraviti tablu sa upozorenjima, šta nije dozvoljeno raditi na toj lokaciji, kao i jednu sa geografskom mapom tog dela Fruške gore, pored koje će stajati i tekst o Ignjatu Pavlasu, o kom ljudi nemaju gde nešto da pročitaju, a bio je izuzetno značajna ličnost u Novom Sadu i Vojvodini i kada je reč o planinarstvu.

Iako ovo mesto nosi ime po Pavlasu, oni koji su namenili da se druga najviša tačka Fruške gore ovako obeleži imali su na umu i druge planinare.

– Na memorijalu govorom evociramo sećanje na Ignjata Pavlasa, ali istovremeno i na sve preminule planinare koji su ljubav prema prirodi i najlepši deo sebe ugradili u našu voljenu Frušku goru i planinarstvo uopšte – poručio je Milan Breberina.

Posle velikih oluja koje su nedavno zadesile Vojvodinu „poštari” su bili u vanrednoj akciji i sa Pavlasovog čota uklonili su palo drveće i polomljene grane.

Markiranje staze memorijala

Planinari „Poštara” imaju još ideja i zadataka, koji su blizu realizacije. Na jesen će da markiraju stazu „Pavlasovog memorijala”, koja počinje od manastira Beočin i vodi preko tri najviša vrha Fruške gore – Crvenog čota (539 m), Pavlasovog čota (531 m) i Isinog čota (522 m).

– Ta staza nema markaciju i uvek mi iz „Poštara” vodimo turu na memorijalu – objašnjava Milan Breberina. – Turistička organizacija opštine Beočin je prepoznala rad planinara i rešila da pomogne izvesnom sumom novca, kojom će biti obezbeđen materijal za markiranje i postavljanje putokaza i tabli, tako da će svako ko bude poželeo u bilo koje doba moći sam da dođe do Pavlasovog čota, koji je pravi raj na zemlji.

Kristina Bugarski