Najuporniji na Fruškogorskoj transverzali stigli do značke

Kako nam je u jednom od prethodnih razgovora o očuvanju i obnovi pomenute staze na panonskoj lepotici osnovanoj 1956. godine, rekao iskusni planinar Borivoje Veljković, transverazala je najlepša staza s kojom jedan planinar treba da se upozna. Mada nije toliko popularna, Fruškogorska transverzala, kao i svaka druga, objedinjuje sve kulturno–istorijske spomenike, karakteristične prirodne odlike, u ovom slučaju i manastire, a dugačka je 165 kilometara. Tu je utkano ono najlepše što Fruška gora ima.

U odnosu na prošlu godinu stazu je prešao jedan planinar više, ali su svakako 2021. i 2022. po broju učesnika nadmašile prethodne, sve do 1983. kada je bilo 62 transverzalca. Samo dva gosta iz Osijeka su je sada obišla „u cugu“. Da bi Fruškogorska transverazala, koja ima 32 kontrolne tačke, prvu kod planinarskog doma na Stražilovu i poslednju kod Brankovog groba, bila posećena i ove godine, pobrinula su se i novosadska društva PSD „Poštar“ i PD „Alma Mons“, koja su organizovala obilazak u etapama. 

– Sa nama je celu stazu obišao 21 planinar – kaže za „Dnevnik“ Siniša Petrov, vodič „Poštara“. – Realizovali smo 12 akcija prilagođenih svim uzrastima, pa smo tako imali i decu i iskusnije u ekipi, kao i početnike. Bilo je 169 različitih učesnika, a 471 ukupno na svim akcijama, iz 18 klubova i društava, a dvoje je i ranije obišlo transverzalu. S obzirom na to da su prilikom etapnog obilaska staze kružne, prešlo se, naravno, više kilometara, u našem slučaju ukupno 230.    

Revitalizacija staze na bazi entuzijazma

Staza Fruškogorske transverzale označena je crveno–belim trouglom, a o tome koliko je neophodna njena revitalizacija već smo pisali. Para je, naravno, uvek malo, ili ih ni nema, pa je rad na obnovi markacija i raskrčivanju puteva uglavnom na dobrovoljnoj bazi.

– Transverazala je u lošem stanju kada je reč o markacijama i prohodnosti – kaže Siniša Petrov, inače i predsednik Komisije za planinarske puteve Planinarskog saveza Vojvodine. – Ove godine smo imali četiri namenska snimanja problemskih deonica i našli smo nova rešenja da se promeni trasa kako bismo olakšali kretanje planinara i to još treba da ozvaničimo.

Svaka etapna akcija koju su organizovali „Poštar“ i „Alma Mons“ je, naravno, poslužila kao još jedna prilika da se staza pregleda. Odradili smo i dve akcije obnavljanja markacija, a cilj ovog saziva Komisije za planinarske puteve u sledeće tri godine je da se što više delova revitalizuje i da se nove deonice učine prohodnim.

Petrov je vodio akcije sa još dva vodiča, inicijatorom ovogodišnjeg obilaska Milanom Breberinom i Goranom Andabakom.

Jedno od najmlađih planinarskih društava u zemlji, „Alma Mons“, prvi put je organizovalo obilazak transverzale, po planu Dalibora Plisnića, velikog zaljubljenika u stazu stariju i od maratonske, koju je sada prešao treći put. Njihove akcije bile su nešto zahtevnije.

– Imali smo sedam kružnih etapa – ističe Dalibor Plisnić. – Prešli smo oko 190 kilometara sa veznim deonicama koje ne pripadaju transverzali. Bilo je 52 učesnika iz osam klubova, oni najuporniji su obišli sve, a njih je šesnaestoro. Počeli smo 29. januara najkraćom stazom od 16 kilometara, a posle smo prelazili u proseku oko 20 i više, dok su dve najduže bile od 34 i 38 kilometara. Obilazak smo završili 11. juna.

Svako ko je obišao celu transverzalu i u knjižici dobio posebne pečate za sve 32 kontrolne tačke, osim zvanja transverzalac zaslužio je i značku sa ugraviranim jedinstvenim brojem, tako da je od 1956. godine do sada stazu prešlo 3.115 ljudi. 

Kristina Bugarski