Fruškogorsku transverzalu  neophodno je oživeti i očuvati

U pitanju je Fruškogorska transverzala osnovana 1. maja 1956. godine od strane Planinarskog društva „Crveni čot“ iz Petrovaradina, o kojoj od 1964. brine Planinarski savez Vojvodine. Duga preko 165 kilometara, prva je i najstarija transverzala u Srbiji, a druga u bivšoj Jugoslaviji, posle slovenačke. Trenutno se tiho i kao stidljivo promalja njena oznaka pored svih za druge staze po Fruškoj gori. Po davno utabanom putu, koji je do sada prešlo više od tri hiljade ljudi, vodi trouglasta crveno-bela markacija, koja na nekim mestima polako bledi.

Staza, starija i od maratona, ustvari je pravi put kroz istoriju. Od početka, planinarskog doma na Stražilovu u Sremskim Karlovcima, do kraja kod Brankovog groba, obilazeći 32 kontrolne tačke, prolazi pored svih manastira Fruške gore, kulturno-istorijskih mesta i značajnih prirodnih odlika.   

– Najlepša staza kojom jedan planinar treba da se upozna je transverzala – kaže Borivoje Veljković, predsednik Komisije za planinarske puteve Planinarskog saveza Vojvodine i član iste u Planinarskom savezu Srbije.

Trasa Fruškogorske transverzale imala je nekoliko promena tokom dugog postojanja, a najnovija je premerena, obnovljena i markirana od strane Borislava Stankovića i Milana Breberine iz PSD Poštar u dogovoru sa PSV. U izradi su novi dnevnik i vodič po transverzali u kojem će biti opisi staza, karakateristični spomenici, šta se dešavalo na nekoj kontrolnoj tački, ili između dve u toku istorije, kao i šta može da se vidi od prirodnih lepota.

Po definiciji, transverzala je uređeni i markirani planinarski put koji povezuje više karakterističnih tačaka (vrhova ili značajnih lokaliteta) na jednoj ili više planina. Od početka osnivanja transverzala pređen je daleki put, pa tako i obilazak istih više nema isto značenje i pristup, bar u našoj zemlji. U dugoj istoriji i Fruškogorska je imala različite faze, od „zlatnog doba“ do toga da je prestala da funkcioniše kao planinarska ponuda.

– Treba proći tu trasu da bi se doživelo i videlo sve što se nalazi na Fruškoj gori – objašnjava Veljković, strastveni planinar i član PSD Poštar iz Novog Sada. – Manastiri, kao i druga mesta i spomenici, imaju veze i sa mnogim istorijskim ličnostima, kao što su Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Grčić Milenko i kada se sve poveže, uz prirodne odlike, to je veliko blago.

Veljković je do sada tri puta obišao Fruškogorsku transverzalu, a ukupno ima tridesetak dnevnika sa drugih. U Srbiji postoji mnogo transverzala, ali se o njima malo zna. Neke više, nažalost, ne postoje, iz različitih razloga, neke se ne održavaju, pa im preti potpuni zaborav. Fruškogorska, trenutno, može se reći, ne blista. Posao održavanja ovako dugačke deonice od skoro 170 km je veliki, a za sada se zasniva na entuzijazmu i dobrovoljnom radu.

– Mislim da bi to moglo da se promeni kada budemo obnovili transverzale i ostale planinarske puteve – ističe Veljković. – Neophodno je oživeti Fruškogorsku transverzalu. Ona je nešto posebno i treba je gajiti i gajićemo je sigurno, makar na način na koji smo do sada radili, „na mišiće“, kao entuzijasti kada imamo vremena. Ne može jedna organizacija poput Planinarskog saveza Vojvodine i Komisije za planinarske puteve da brine o transverzali jer ne postoje sredstva za opremanje transverzalnog puta. Tu ne mislim samo na revitalizaciju markacija, nije problem kupiti boje i otići farbati. Sve treba obeležiti stubovima, putokazima, pozicionim tablama, info-panoima, ali nema sredstava i zato tražimo sponzore i donatore. Nacionalni park „Fruška gora“ voljan je da nam pomogne donacijom građe za putokaze i stubove, ali treba da se uredi još dosta stvari koje treba platiti kako bi se ispoštovali standardi...

Svako ko hoće da obiđe Fruškogorsku transverzalu od Planinarskog saveza Vojvodine uzme dnevnik, u koji se na svakoj kontrolnoj tački (u manastirima i planinarskim domovima) dobijaju pečati, a ako negde više nema pečata, priloži se fotografija učesnika na datoj tački i potom se u savezu dobije odgovarajući. Kada se sve prekontroliše, svako ko je prešao stazu dobije značku, a dnevnik, naravno, zadržava za lepu uspomenu. Obilazak transverzale po etapama organizuje PSD Železničar, a od sledeće godine će i PSD Poštar.

Revitalizacija markacija funkcionište tako da kada se završi cela trasa, može odmah da se vrati na početnu tačku, jer je u međuvremenu sve izbledelo.

– Trase ako nisu obeležene za bezbedno korišćenje ne mogu da budu sastavni deo turističke ponude. Planinarima su dovoljni mapa i kompas, ali mi želimo da te staze budu dostupne i upotrebljive i za one koji svrate da posete Frušku goru, pa da mogu lako da se snađu.

Za razliku od nekih zemalja, koje nemaju nijednu transverzalu, naša je bogata istim, ali ih je potrebno očuvati i pokušati vratiti bar deo starog sjaja i naći načina da se ponovo ili češće nađu u ponudi akcija planinarskih klubova i društava.

Kristina Bugarski