Акција планинара „Поштара”: Павласов чот засијао у новом руху

Ово је уједно и први јавни споменик посвећен Павласу, који је са супругом Олгом и другим суграђанима, бачен под лед у Дунав током злогласне Новосадске рације мађарских фашиста 1942. године. Већ 23 године Планинарско-смучарско друштво „Поштар” из Новог Сада организује и Меморијал Игњата Павласа, на који увек долази велики број планинара из целе Србије.

Спомен-обележје у облику пирамиде нашло се на Фрушкој гори захваљујући иницијативи планинара, који су све, као и сада, одрадили волонтерски. Идеја да се ова тачка назове по Павласу, па и да се организује меморијал и постави споменик, потекла је од Милана Бреберине (ПСД „Поштар”).

Скица пирамиде дело је познатог новосадског сликара-аматера Ото Јана (ПСД „Железничар”), док је најзначајнији део у набавци материјала урадио Светозар Кокић из Беочина, пошто је из тамошње фабрике цемента издејствовао све што је потребно за споменик, који су изградила два зидара тог предузећа. Адвокатска комора Војводине донирала је мермерне плоче које су уграђене у пирамиду.

Колико је било потребно воље, труда и истрајности да би се направио овај споменик, исто толико мора да се улаже у његово одржавање. Од децембра прошле године, планинари „Поштара“, који од почетка воде бригу о Павласовом чоту, урадили су велики део посла када је реч о томе, али су се и потрудили да додатно улепшају простор, што је акција која и даље траје.

Као и сваке године, средили су степенице од асфалтног пута до споменика, а на њихову иницијативу Национални парк „Фрушка Гора“ поставио је нови мобилијар, један сто и шест клупа, пошто је prеthodni (само клупе) пропао, које су планинари затим префарбали како би их заштитили од кише. У пролеће се приступило чишћењу споменика и преправљању и „освежавању“ слова на мермерним таблама. После је додат детаљ, који је локацији унео нову „ноту“.

– Хтео сам да све буде још лепше па смо почетком јуна око споменика посадили ловор вишње, зимзелено биље, које смо редовно заливали, поготово када су биле велике врућине, па смо и воду вукли горе, а срећом, лепо се примило – каже за „Дневник” Милан Бреберина. – На јесен ћемо да посадимо и тују како би то био заиста леп амбијент. Национални парк ће направити таблу са упозорењима, шта није дозвољено радити на тој локацији, као и једну са географском мапом тог дела Фрушке горе, поред које ће стајати и текст о Игњату Павласу, о ком људи немају где нешто да прочитају, а био је изузетно значајна личност у Новом Саду и Војводини и када је реч о планинарству.

Иако ово место носи име по Павласу, они који су наменили да се друга највиша тачка Фрушке горе овако обележи имали су на уму и друге планинаре.

– На меморијалу говором евоцирамо сећање на Игњата Павласа, али истовремено и на све преминуле планинаре који су љубав према природи и најлепши део себе уградили у нашу вољену Фрушку гору и планинарство уопште – поручио је Милан Бреберина.

После великих олуја које су недавно задесиле Војводину „поштари” су били у ванредној акцији и са Павласовог чота уклонили су пало дрвеће и поломљене гране.

Маркирање стазе меморијала

Планинари „Поштара” имају још идеја и задатака, који су близу реализације. На јесен ће да маркирају стазу „Павласовог меморијала”, која почиње од манастира Беочин и води преко три највиша врха Фрушке горе – Црвеног чота (539 м), Павласовог чота (531 м) и Исиног чота (522 м).

– Та стаза нема маркацију и увек ми из „Поштара” водимо туру на меморијалу – објашњава Милан Бреберина. – Туристичка организација општине Беочин је препознала рад планинара и решила да помогне извесном сумом новца, којом ће бити обезбеђен материјал за маркирање и постављање путоказа и табли, тако да ће свако ко буде пожелео у било које доба моћи сам да дође до Павласовог чота, који је прави рај на земљи.

Кристина Бугарски