SVE ŠTO STE ŽELELI DA ZNATE O REGENERATIVNOJ POLJOPRIVREDI U VODIČU FLORIANA FARKAŠA Svako gazdinstvo mora pronaći svoj put

Florian Farkaš je i sam proizvođač i jedan od pionira regenerativne poljoprivrede kod nas, te saradnik na BioSensovom evropskom projektu Climate Smart Advisors, koji u fokusu ima upravo unapređenje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. 

„Regenerativna poljoprivreda je skup poljoprivrednih praksi koji na prvo mesto stavlja zdravlje zemljišta i njegovu regeneraciju. To praktično znači da se parcela tokom proizvodnog procesa ne samo eksploatiše, nego da se istovremeno i unapređuje, a cilj je, između ostalog, prevladavanje sve ozbiljnijeg problema gubitka humusa i organske materije u zemljištu”, rekao je Farkaš za „Dnevnik“ kada je nedavno u bajmočkom ataru u Savez priredio Dana polja, gde je u fokusu bila demonstracija raznorodne mehanizacije koja se koristi u regenerativnoj i konzervacijskoj obradi zemljišta.

U uvodnom pak slovu „Vodiča”, Farkaš ističe da je cilj regenerativne poljoprivrede da se zemljište tokom vremena učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim. „To se postiže primenom postojećih poznatih i razrađenih agrotehničkih mera, kao i primenom ekoloških strategija. Integracijom agrotehničkih mera i ekoloških strategija u sistem proizvodnje, i uz značajnu aktivnost prirodnih procesa, omogućava se ekonomski isplativa poljoprivredna proizvodnja. Istovremeno, gazdinstvo i lokalna zajednica povećavaju održivost i otpornost na klimatske i tržišne promene. Posredno, regenerativna poljoprivreda, zahvaljujući povećanju organske materije zemljišta, utiče i na skladištenje (sekvestraciju) atmosferskog ugljenika u zemljištu. Na ovaj način se smanjuje količina ugljenika u atmosferi, koji je jedan od gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i kao takav utiče negativno na klimatske promene”, navodi Farkaš. 

Regenerativna poljoprivreda se, ističe autor priručnika,  može uspešno primenjivati u svim klimatskim uslovima i na svim tipovima zemljišta. Međutim, Farkaš istovremeno upozorava i da ne postoji univerzalni pristup već svaki poljoprivredni region, odnosno gazdinstvo,  mora pronaći sopstveni put. Ali da bi regenerativni pristup bio uspešno primenjen definisani su osnovni principi, pravila i procesi koji zajedno čine okvir regenerativne poljoprivrede. Ovaj okvir omogućava upravljanje poljoprivrednim zemljištem sa ciljem maksimalnog očuvanja, unapređenja i iskorišćenja prirodnih resursa.

Kada je reč o pomenutim principima, Farkaš u prvi plan stavlja prepoznavanje i definisanje ciljeva i mogućnosti gazdinstva. Suština je, naime, u (realnim) očekivanjima od primene regenerativne poljoprivrede, ali i materijalnih mogućnosti za primenu ovog modela. Dodatno ovaj princip podrazumeva poznavanje mikroklimatskih mogućnosti i ograničenja gazdinstva, ali i podršku zajednice , te poznavanje tržišnih uslova, a pre svega zahteva kupaca.  Drugi princip, ne remeti zemljište, u fokus stavlja činjenicu da sva ko mehaničko ili hemijsko uznemiravanje zemljišta uništava njegovu strukturu i živi svet, usporavajući ili zaustavljajući regenerativne procese. Važan princip je i stvaranjem pokrivača od živog i mrtvog biljnog materijala, čime se zemljište štiti od erozije, pregrevanja i drugih negativnih uticaja sredine. Istovremeno, na taj način se smanjuju gubici vlade, te stvaraju povoljniji uslovi za razvoj i poboljšanje biološke aktiv- nosti zemljišta. 

U „Kratkom vodiču za ratarstvo” insistira se i na povećanju raznolikosti parcele, čime se smanjuje potreba za unošenjem veštačkih inputa (đubriva i pesticida) u sistem a istovremeno povećava njegova otpornost na negativne uticaj. Takođe, produžava se i period aktivnosti živog sveta u zemljištu (rad “biljne ugljenične pumpe”) što vremenom, ističe Farkaš, dovodi do povećanja sadržaja organske materije u zemljištu. Na ovaj princip naslanja se i sledeći, koju u fokusu ima pokrovne i združene useve, koji omogućavaju da aktivan (živ) koren permanentno obezbeđuje hraniva za mikroorganizme zemljišta, održavajući aktivnost “biljne ugljenične pumpe” tokom većeg dela godine, a ne samo u periodu kada se gaji glavni usev. 

„Vodič”, naravno, nudi još niz preporuka i saveta uz sijaset primera, počev od toga koji su sve izazovi pred gazdinstvima namerenim da pređu na regenerativnu poljoprivredu, pa do smernica kada su u pitanju plodored, pokrovni usevi, združeni usevi, izbor sorti, suzbijanje korova, integralna zaštita bilja... „Jedan od ključnih koraka u regenerativnoj poljoprivredi je da nema tzv. prethodne obrade zemljišta. Dakle, u njivu se ulazi samo zbog setve – nema dubokog oranja, tanjiranja... Takođe, u samu setvu uključujemo što više biljaka. U klasičnoj, konvencionalnoj proizvodnji na njivi imamo jednu, najviše dve biljne vrste; u regenerativnoj, kad god možemo, ubacujemo i neke pokrovne useve, pa tako na jednoj parceli možemo imati i smešu tri komponente, pa kad skinete, jedan usev, već niče nešto drugo”, rekao nam je Farkaš, uz napomenu da ako se ne prestane sa uzurpiranjem zemljišta po dubini, parcela možda nikada neće postići stanje samoodrživosti i time ciljevi regenerativne poljoprivrede  nikada neće biti u potpunosti ostvareni.

Miroslav Stajić