KONKRETNA SARADNJA NAUKE I PRIVREDE U ATARU MARTONOŠA Domaći peršun dušu dao za regenerativnu poljoprivredu
U ataru Martonoša ovih je dana uveliko u toku žetva - peršuna! I to ne na parceli ili dve. Pod okriljem tamošnje Zemljoradničke zadruge „Paprika” veliki broj proizvođača opredelio se za ovu kulturu, koja se danas gaji na desetinama hektara.
I to po stogim postulatima regenerativne poljoprivrede, te je od pre nekoliko dana ozvaničena i saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu. Naime, ova visokoškolska ustanova je jedan od suosnivača Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije i potencijal Poljoprivrednog u ovoj oblasti već su prepoznale i svetske kompanije.
Na tom fonu je početkom sedmice tim stručnjaka sa Fakulteta potpisao sa američkom kompanijom TechnoServe i domaćom firmom Telek Paprika višegodišnji ugovor o monitoringu biljne proizvodnje i očuvanja biodiverziteta, sve u skladu sa načelima regenerativne poljoprivrede. Nova saradnja nauke i privrede je tako zvanično započeta 24. juna upravo na parcelama Telek Paprike i ZZ Paprika iz Martonoša.
– Ljubaznim gostoprimstvom agronoma Viktora Danija, naš tim je izvršio prvo snimanje terena sa ciljem sastavljanja naučnog izveštaja, koji će biti temelj za dalju uspešnu privrednu praksu. Izveštaj pri tome podrazumeva savete, saznanja, ali i agrohemijske i mikrobiološke analize – pojasnio nam je prof. dr Velimir Mladenov, sa kojim su u timu još profesori dr Svetlana Vujić i dr Borislav Banjac.
Na 200 hektara u Martonošu pomenuta američka kompanija u saradnji sa domaćim institucijama neguje postulate regenerativne poljoprivrede. Pored očuvanja biodiverziteta i omogućavanja suživota biljki i životinja, ali i insekata kao najvažnijih oprašivača, ovaj projekat u privredi je, kako veli dr Mladenov, od velikog značaja, jer ne promoviše samo gajenje poljoprivrednih useva, već i cvetnih baza, da bi insekti bili što prisutniji. Tradicionalnih i konvencionalnim načinima poljoprivredne prakse, koji uključuju oranje i prevrtanje zemljišta oslobađa se više ugljenika i time se remeti odnos ugljenika i azota. Poštujući postulate regenerativne poljoprivrede čuva se ugljenik, a dolazi i do povećanja organske materije u zemljištu – humusa.
– Često su zemljišta u intenzivnoj proizvodnji istrošena i osiromašena, jer su izraubovana, što neoptimalnom primenom mineralnih đubriva, što navodnjavanjem. Jedan od postulata ove poljoprivredne prakse je da zemljište bude stalno pokriveno i pokrovni usevi poput graška ili slačice su neizostavni deo koji čuva zemljište od svih vrsta erozija. Naši domaćini u ovom projektu često ostavljaju grašak na parceli, te ukoliko je potrebno plitko ga zatanjiraju i onda direktno seju kukuruz u takvu parcelu – navodi prof. Mladenov.
Podsetimo, biološki diverzitet ili biodiverzitet je raznolikost živih organizama u svim okruženjima, kao i raznolikost unutar vrsta, između vrsta i između ekosistema. Tek, suština prelaska konvencionalne u regenerativnu poljoprivredu upravo je očuvanje stanja postojećeg biodiverziteta, ali i njegovo povećanje. Jer, kako pojašnjava prof. Mladenov, povećanje diverziteta parcele stvara veću otpornost gajenog useva i samim tim smanjuje ulaganja u proizvodnju.
– Što više biljnih i životinjskih organizama, koji žive u sinergiji na jednom polju, smanjuju inpute kao što su agrohemikalije i klasična đubriva i doprinose održivosti ovog sistema – ističe prof. Mladenov. – Dakle, kvantifikovanje biodiverziteta u određenom staništu podrazumeva broj prisutnih vrsta i broj jedinki tih vrsta. Tako se ispunjava pravilo diverziteta u regenerativnoj poljoprivredi: pošto- vanje trenda prirode da podstiče pravila biodiverziteta, odnosno stvaranje raznovrsnog agroekosistema, umesto primene monokulture zasnovane na malom broju vrsta. A osnovni cilj je očuvanje ugljenika u zemljištu i primena šta manje agrotehničkih operacija koje uključuju prevrtanje zemljišta.
Čest usev posle kukuruza je pšenica, a u Martonošu – peršun je neizostavan. Peršun lišćar predstavlja sastojak u svakom domaćinstvu, a Telek paprika je i najveći evropski izvoznik ovog useva. Peršun zahteva sitnu strukturu zemljišta i ravne parcele, ali kosi se i do pet puta u sezoni, sve do novembra meseca. Navodnjavanje je neizostavni faktor koji doprinosi boljem poslovanju i proizvodnji, ali i poštovanje saveta struke.
– Domaćini đubre u odnosu sa analize zemljišta i ne drže se klasičnog koncepta gde je svaki element neophodan, već biraju formulacije đubriva na osnovu analize. Sa druge strane mikrobiološke analize koristimo ne bi li ispitali aktivnost korisnih mikroorganizama u zemljištu i ne bi li utvrdili da li i u kojoj meri, primenjene mere regenerativne poljoprivrede pospešuju njihovu aktivnost – kaže prof. dr Vladimir Mladenov. – Poljoprivredni fakultet ima važan zadatak monitoringa ovakve vrste proizvodnje i predstavlja logističku podršku gde dodatnim savetima pospešuje poslovanje, a svojim savetima stručnjaci najnovija naučna saznanja prevode u saradnju sa privredom.
Miroslav Stajić
