Ponovo se toči vino od sremske zelenike i lipolista „MAČKOV PODRUM“ IZ IRIGA ČUVAR VINSKOG BLAGA FRUŠKE GORE

Po rečima vinskog novinara i sudije Tomislava Ivanovića, u ampelografiji koja se bavi identifikacijom i klasifikacijom vinove loze, nema dovoljno pouzdanih tragova o poreklu ovih sorti. Kako je rekao, sremska zelenika prvi put je zabeležena u knjizi Karla Lambla, objavljenoj 1873. u kojoj su opisane sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici, odnosno današnjem Fruškogorskom vinogorju. On je istakao da prema podacima iz 2019. godine ova sorta u Srbiji može da se nađe u šest vinograda na svega 0,45 hektara. 
 

Lipolist je sorta koje u Mađarskoj i okolnim zemljama ima na površini od 1.830 hektara, a u Srbiji u jednom vinogradu na 0,32 hektara. Sada obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji „Mačkov podrum“ – rekao je Ivanović. 
 

Vinogradar, vinar i osnivač vinarije „Mačkov podrum“ Sava Jojić Mačak objašnjavajući razloge zbog kojih je posadio ove dve sorte, istakao je da je ne samo veliki pristalica tradicije i poštovalac korena, već i pobornik toga da ne sledi uvek opšteprihvaćene trendove.

Kada su svi sadili šardone, doneo sam odluku da sadim portugizer, a potom i sremsku zeleniku i lipolist. Putujući po svetu video sam kako u manjim regijima na vinskim kartama postoji svega nekoliko lokalnih sorti. Njih poštuju i ugostitelji, i turisti, i na taj način se održava lokalni identitet i neguje tradicija - kazao je Jojić.
 

Vina od sremske zelenike i lipolista iz „Mačkovog podruma“ somelije Pavle Radanović je ocenio kao prava prolećna vina. Sremska zelenika je za rano proleće, a lipolist za period cvetanja lipe i prve toplije dane. 
 

U ovim vinima se oseća spoj tradicije i modernog pristupa vinarstvu na Mačkov način. „Mačkov podrum“ time što je sada „vaskrsao“ čak dve sorte istovremeno, a pre gotovo 20 godina i portugizer, se može smatrati vodećom vinarijom u Srbiji kada je očuvanje tradicionalnih i autohtonih sorti u pitanju – rekao je Radanović.
 

Profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević govoreći o lokalnim sortama vinove loze u Srbiji, naglasio je da je pre pojave filoksere domaći sortiment bio mnogo bogatiji nego danas. 

Prvi ampelografski zapis je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić u delu „Sovršeni vinodelac“ 1816. godine, a nemerljiv doprinos saznanjima o sortama nalazi se u Volnijevom herbarijumu koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji – kazao je Ivanišević. -  Na Fruškoj gori su crvene sorte činile oko 90 odsto zasada, ali je krčenjem vinograda  posle Drugog svetskog rata izgubljen dragoceni genofond autohtonih crnih vinskih sorti. Danas u Srbiji razlikujemo stare domaće i odomaćene sorte, internacionalne i novostvorene. Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25 odsto. Nismo još došli do te cifre, ali smo na dobrom putom. Od 7.000 hektara vinograda registrovanih u Vinogradarskom registru, najzastupljenija je sorta grašac, ali su ostale autohtone sorte prisutne u mnogo manjem obimu.
 

Suorganizator tribine posvećena tim dvema sortama je Srpska čitaonica u Irigu.
 

Z. Ml.