DA LI MOŽETE DA IZGUBITE POSAO ZBOG ONOG ŠTO OBJAVLJUJETE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA Evo kako to rešavaju Amerikanci

Neke od tih zaštita primenjuju se samo u određenim situacijama, a poslodavci generalno imaju široku slobodu da otpuste radnike iz razloga koje smatraju opravdanim.

„Generalno, poslodavac može otpustiti zaposlenog gotovo iz bilo kog razloga, uključujući kritikovanje kompanije na društvenim mrežama ili bilo gde drugde“, rekao je Džefri Hirš, profesor radnog i radnog prava na Univerzitetu Severne Karoline.

Ipak, postoje zakoni koji štite radnike, iako je pametno upoznati se s uslovima zaposlenja i politikom kompanije u vezi s društvenim mrežama.

Da li ćete imati problema zbog objava na društvenim mrežama zavisi od mnogih faktora, uključujući i to da li radite pod ugovorom o „at-will“ zapošljavanju. Ovaj tip ugovora omogućava i zaposlenom i poslodavcu da prekinu radni odnos iz bilo kog razloga. Međutim, postoje izuzeci, poput zakona protiv diskriminacije ili ugovora koji jasno definiše uslove pod kojima može doći do raskida radnog odnosa.

At-will zapošljavanje je podrazumevani model rada u svim američkim saveznim državama osim Montane, gde poslodavci mogu otpustiti zaposlenog samo uz opravdan razlog, prema Nacionalnoj konferenciji zakonodavnih tela država SAD-a.

Radnici su takođe zaštićeni Zakonom o nacionalnim radnim odnosima (NLRA), koji im omogućava da učestvuju u „zajedničkim aktivnostima“, kao što je razgovor sa kolegama o uslovima rada.

„Ako zaposleni može da argumentuje da je komunicirao s kolegama, govorio u njihovo ime ili ih pokušavao podstaći na akciju, vrlo je verovatno da je taj govor zaštićen zakonom“, rekla je Ketrin Fisk, profesorka radnog prava na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Prema Hiršu, prag za podnošenje takve žalbe je nizak – čak i jednostavno „lajkovanje“ objave kolege na Fejsbuku moglo bi biti zaštićeno.

Međutim, diskusija mora biti konkretna i odnositi se na radne politike koje utiču na više zaposlenih, objašnjava Mark Kluger, advokat specijalizovan za radno pravo.

„Ako je reč o nečem opštijem, poput ‘moj poslodavac je užasan’ ili ‘moj šef je idiot’... takve izjave nisu zaštićene“, kaže Kluger.

Zaposleni u javnom sektoru, uključujući radnike na saveznom, državnom i lokalnom nivou, zaštićeni su Prvim amandmanom ukoliko je njihov govor iznet van radnog vremena i ako se odnosi na „pitanje od javnog interesa i nije preterano ometajući“, prema Fiskovoj.

„Postoji mnogo slučajeva, na primer, učitelja ili policajaca koji su disciplinski kažnjeni zbog objava na društvenim mrežama, ali su uspešno podneli žalbe pozivajući se na Prvi amandman“, dodala je ona.

Kompanija može zabraniti zaposlenima da objavljuju lažne informacije o preduzeću, ali ne može u potpunosti zabraniti kritičke objave, objašnjava Kluger, koji pomaže kompanijama u izradi politika za društvene mreže.

„Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB) ranije je razmatrao ovakve slučajeve i zaključio da su takve zabrane preširoke“, rekao je Kluger. „To bi moglo obeshrabriti zaposlene da se žale na uslove rada.“

Poslodavci, međutim, imaju veću slobodu da spreče zaposlene da loše govore o proizvodima ili uslugama kompanije, za razliku od komentara koji se tiču radnih praksi.

Kluger savetuje kompanijama da jasno naznače kako objave zaposlenih na društvenim mrežama mogu uticati na reputaciju preduzeća i podstiče ih da pažljivo razmisle o posledicama svojih reči.

Takođe, kompanije često u pravilima nalažu zaposlenima da ne omalovažavaju konkurenciju, ne otkrivaju poslovne tajne i da jasno naznače da njihovi stavovi ne predstavljaju stavove poslodavca.

Ako zaposleni smatra da je dobio otkaz kao vid odmazde zbog objave koja je zaštićena zakonom, može podneti žalbu Nacionalnom odboru za radne odnose.

„Problem je što većina ljudi ne zna za ovu mogućnost“, kaže Hirš. „Čak ni mnogi advokati nisu svesni da i zaposleni koji nisu sindikalno organizovani mogu imati ovu zaštitu.“

Regionalna kancelarija NLRB-a zatim istražuje prijavu i kontaktira poslodavca kako bi utvrdila da li slučaj ima osnovu. Ako poslodavac ne pristane na nagodbu, NLRB preuzima slučaj, a troškovi ne padaju na zaposlenog, objašnjava Hirš. Iako proces može biti dugotrajan, ukoliko sud presudi u korist zaposlenog, on ima pravo na povratak na posao i isplatu zaostalih plata.

Nakon što je predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost, smenio je predsednicu NLRB-a Gvin Vilkoks, što je dovelo do toga da odbor ostane sa samo dva člana i izgubi kvorum. Odbor tradicionalno čine tri člana koje postavlja stranka na vlasti i dva člana iz opozicione stranke. Prošle nedelje, savezni sud je presudio da je smena Vilkoksove bila nezakonita, omogućivši joj povratak na posao, ali ne i na poziciju predsednice odbora.

Iako se očekuje da će odbor uskoro imati većinu članova koje imenuju republikanci, Hirš smatra da to verovatno neće značajno uticati na većinu slučajeva vezanih za odmazdu poslodavca zbog objava na društvenim mrežama, budući da se ovi slučajevi često zasnivaju na jasnim dokazima. Međutim, politička orijentacija odbora mogla bi igrati ulogu u slučajevima gde činjenice nisu toliko jasne, piše Blic.

„Sve zavisi od toga koliko je slučaj neizvestan“, kaže Hirš.

Kluger dodaje da kompanije obično postaju opreznije u vezi s objavama zaposlenih u periodima pojačane političke i društvene napetosti.

„Kad su stvari malo mirnije – iako se ne sećam kada je to poslednji put bilo – onda se situacija smiri“, kaže Kluger. „Ali uvek postoji nešto o čemu ljudi komentarišu, što može uticati na to kako poslodavci gledaju na svoje zaposlenike i žele li da budu povezani s njihovim stavovima.“