Сећање: На данашњи дан рођен је Арсен Дедић, ево шта је био његов први избор
Арсен Дедић који се родио на данашњи дан, 28. јула, био је један од највећих музичара бивше Југославије. У његовим мемоарима за "Плави вјесник" 1968. године открио је које су биле његове две страсти. Осим музике.
Једно је било сликарство.
"Као средњошколац, сликао сам веома много, све што би ми пало на памет“, написао је тада Арсен, преноси Yugopapir.
„Нисам размишљао због чега то радим. То је, мислим, био чисти резултат амбијента у којем сам живео, врелог Медитерана, пуног густих боја.
Кажем, сликао сам као луд. Не знам је ли нешто вредило. Данас, наравно, немам више времена за тако што, иако понекад зажелим да у руке узмем кист. Али, љубав за сликарством, упркос оскудици времена, остала је и до данас.
Обожавам сликарство, особито домаће ауторе и мислим да имамо сликаре међу најбољима у свету. Посећујем све значајније изложбе, у било којем граду се затекнем, а платна за која имам новаца и откупљујем.
Пратим и развој наших најмлађих сликара, уопште, да се не бавим музиком, највероватније бих сликао."
Друга страст је била књижевност.
"Друга моја страст - о њој сте вероватно већ чули - јесте књижевност. Волим добре књиге и кад сам у младости имао времена, незаситно сам читао. После се постепено кристалисала моја љубав за поезијом, особито домаћом.
Могу рећи да од рата нема значајније књиге поезије домаћег аутора коју нисам прочитао. На жалост, не спремам и не купујем сва та дела, а да их и набављам - камо бих с њима! Библиотека би заузимала голем простор. Литературом сам се и активно бавио, још као средњошколац и студент", написао је својевремено Арсен.
Један Дедићев разговор је доказ да је његов први избор музика.
"Сећам се једног разговора с неким мојим знанцем, непосредно након што сам дошао из Шибеника у Загреб.
- Арсене, што си ти заправо? - питао је он.
- Како мислиш?
- Чиме се мислиш бавити?
Упитао сам га који је разлог његовој смутњи, а он је узвратио:
- Ето, сад си овде дошао да студираш право, а чујем да се већ уписујеш и на Музичку академију. Помало се, као што знам, бавиш и забавном музиком, а ево, видим, у књижевним часописима излазе ти и песме. Тако нећеш моћи дуго. Где мислиш остати?
- Не знам, признао сам. - Остаћу тамо где се будем најбоље осећао (а то је била музика, прим.аут).
„То је било донекле тачно, иако се много случајног догодило, што је помогло да сам овђе где сам данас.", написао је Арсен.
(Tеlеgraf.rs /извор: Југопапир)