„Смрт господина Голуже“ у среду у Позоришту младих

У питању је праизведба оригиналног драмског текста Ане Ђорђевић насталог по мотивима приповетке недавно преминулог књижевника Бранимира Шћепановића, и у сарадњи са редитељем представе Патриком Лазићем. Управник Позоришта младих Михајло Несторовић, на јучерашњој конференцији за медије, означио је ову представу као репертоарски заокрет пошто су углавном радили комаде о младима и за младе, комедије и мјузикле, а сада је пред публиком друштвено ангажовани текст. Ова приповетка је позната и као предложак за филм Живка Николића из 1982. са Љубишом Самарџићем и Савином Гершак у главним улогама, а по њеним мотивима настало је и једно холивудско остварење.

Редитељ представе Патрик Лазић каже да је једна реченица из приповетке “нека тај Голужа коначно скочи са моста, па да позовемо ТВ екипу да дође у нашу варош и да се тиме остваримо” била подстицај да се одлучи за овај текст сматрајући да би данас телевизија сигурно дошла са сними како неко скаче са моста.

-То је можда благо преувеличано, али ако наставимо на овом трагу, да нам рејтинг буде репер свега и када не постоји нико ко би контролисао и регулисао етичке границе у гањању рејтинга, тада започиње наша прича о Голужи. Тада постаје замисливо да ћемо можда у неком ријалитију, у блиској будућности, нечије самоубиство заиста пратити као део телевизијског спектакла у прајм тајму и остварити незамисливу гледаност - каже Лазић.- Наш основни концепт је био да се бавимо ријалити формом, али смо се трудили не само да установимо чињеницу да људи масовно гледају такве програме, него да видимо ко су ти људи и зашто имају ту потребу. У неким суседним земљама, рецимо у Словенији, гледаност оваквих програма нагло опада чим се појави неки облик насиља и конфликта, због су тамо ријалити програми отишли у другом правцу. Питање је зашто код нас гледаност не пада на такве сцене и зато смо трагали за разлозима који људе нагоне да прате те програме. Зашто бисмо да на нам се понуди гледали и нечију смрт и какво је духовно и материјално стање повезано са том потребом.

Друштвено ангажоване теме су оно што овог редитеља занима тако да је и својом дипломском представом у Београдском драмском позориште “Фине мртве девојке” започео истраживање које га интригира, а то је однос појединца и гомиле и како је могуће да нас тај линч током историје непрестано прати, а када неко покуша да се издвоји из масе креће зверство. По Лазићевим речима, пристојан човек данас не може да се снађе у друштву простаклука и примитивизма и Голужу су желели да представе управо као таквог малог човека, као потпуну контру маси која га окружује.

У главној улози Голуже је Саша Торлаковић, првак Народног позоришта у Сомбору, који је указао да је јако важно што су у тренутним околностима успели да направе представу која није забављачки јефтина да би подилазила публици, него је подстакла цео ансамбл да копа по себи и проблемима које видимо у друшту и окружењу у коме живимо. По Торлаковићевим речима, променио се контекст и друштвене околности у односу на време у коме је новела настала.

- Данас имате људе који су једноставни, нормални, раде неки свој посао, а потпуно су изопштени из друштва јер се систем вредности променио - каже Торлаковић. - Оно што се некад сматрало за велике мане данас су постале врлине и афирмишу се неке погрешне вредности. Обичан, мали, сиви човек који тежи за љубављу, лепотом, идеалом то не може да добије у ситуацији када живи у паланачком окружењу. Читава наша земља постала је озбиљна паланка и то видите на сваком кораку. Нормалан човек се читав живот бори против паланачког духа у себи, а са друге стране имате масу која није свесна шта је све обузело, чему се радују, диви и које вредности медији промовишу. То се данас зове нова нормалност, од чега се јежим и зато је важно за све нас који смо учествовали у представи као и за нашу публику, да се замислимо чему смо се то прилагодили и како смо се навикли на лоше.

Глумица Неда Даниловић наводи да је комад подстако да се упита где стиже порука свих друштвено ангажованих представа у тренутку када у позоришту углавном имамо људе којима се оне необраћају. Управо зато Позориште младих је место где оваква представа може да стигне као превентива будућим генерацијама које ће на тај начин оштрити своју позоришну критику за неке будуће догађаје. Иако, како каже, умеју да кокетирају са публиком, да је забављају, нада се да ће ова оштрица пронаћи пут до гледалаца. Глумац Иван Ђурић указао је да ова јако добра Шћепановићева приповетка заслужула, после филмске и озбиљну сценску адаптацију која ће бити освежење чак и за оне који је добро познају.

Уз Торлаковића гошћа у овој представи је и Катарина Марковић, глумица београдског Позоришта “Бошко Буха”. У осталим улогама играју Славица Вучетић, Саша Латиновић, Кристина Савков, Слободан Нинковић, Драган Зорић, Вера Хрћан Остојић, Саша Стојковић, Марија Радованов, Алекса Илић. Сценограф је Весна Поповић, костимограф Милица Грбић Комазец, музику је компоновао Рамбо Амадеус, а кореограф је Иста Степанов. Представа је настала у копродукцији Позоришта младих, београдског “Беоарта” и новосадског Центра за развој визуелне културе. Прва реприза је у четвртак, 11.фебруара од 19 часова.

        Н. Попов