„Smrt gospodina Goluže“ u sredu u Pozorištu mladih

U pitanju je praizvedba originalnog dramskog teksta Ane Đorđević nastalog po motivima pripovetke nedavno preminulog književnika Branimira Šćepanovića, i u saradnji sa rediteljem predstave Patrikom Lazićem. Upravnik Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović, na jučerašnjoj konferenciji za medije, označio je ovu predstavu kao repertoarski zaokret pošto su uglavnom radili komade o mladima i za mlade, komedije i mjuzikle, a sada je pred publikom društveno angažovani tekst. Ova pripovetka je poznata i kao predložak za film Živka Nikolića iz 1982. sa Ljubišom Samardžićem i Savinom Geršak u glavnim ulogama, a po njenim motivima nastalo je i jedno holivudsko ostvarenje.

Reditelj predstave Patrik Lazić kaže da je jedna rečenica iz pripovetke “neka taj Goluža konačno skoči sa mosta, pa da pozovemo TV ekipu da dođe u našu varoš i da se time ostvarimo” bila podsticaj da se odluči za ovaj tekst smatrajući da bi danas televizija sigurno došla sa snimi kako neko skače sa mosta.

-To je možda blago preuveličano, ali ako nastavimo na ovom tragu, da nam rejting bude reper svega i kada ne postoji niko ko bi kontrolisao i regulisao etičke granice u ganjanju rejtinga, tada započinje naša priča o Goluži. Tada postaje zamislivo da ćemo možda u nekom rijalitiju, u bliskoj budućnosti, nečije samoubistvo zaista pratiti kao deo televizijskog spektakla u prajm tajmu i ostvariti nezamislivu gledanost - kaže Lazić.- Naš osnovni koncept je bio da se bavimo rijaliti formom, ali smo se trudili ne samo da ustanovimo činjenicu da ljudi masovno gledaju takve programe, nego da vidimo ko su ti ljudi i zašto imaju tu potrebu. U nekim susednim zemljama, recimo u Sloveniji, gledanost ovakvih programa naglo opada čim se pojavi neki oblik nasilja i konflikta, zbog su tamo rijaliti programi otišli u drugom pravcu. Pitanje je zašto kod nas gledanost ne pada na takve scene i zato smo tragali za razlozima koji ljude nagone da prate te programe. Zašto bismo da na nam se ponudi gledali i nečiju smrt i kakvo je duhovno i materijalno stanje povezano sa tom potrebom.

Društveno angažovane teme su ono što ovog reditelja zanima tako da je i svojom diplomskom predstavom u Beogradskom dramskom pozorište “Fine mrtve devojke” započeo istraživanje koje ga intrigira, a to je odnos pojedinca i gomile i kako je moguće da nas taj linč tokom istorije neprestano prati, a kada neko pokuša da se izdvoji iz mase kreće zverstvo. Po Lazićevim rečima, pristojan čovek danas ne može da se snađe u društvu prostakluka i primitivizma i Golužu su želeli da predstave upravo kao takvog malog čoveka, kao potpunu kontru masi koja ga okružuje.

U glavnoj ulozi Goluže je Saša Torlaković, prvak Narodnog pozorišta u Somboru, koji je ukazao da je jako važno što su u trenutnim okolnostima uspeli da naprave predstavu koja nije zabavljački jeftina da bi podilazila publici, nego je podstakla ceo ansambl da kopa po sebi i problemima koje vidimo u društu i okruženju u kome živimo. Po Torlakovićevim rečima, promenio se kontekst i društvene okolnosti u odnosu na vreme u kome je novela nastala.

- Danas imate ljude koji su jednostavni, normalni, rade neki svoj posao, a potpuno su izopšteni iz društva jer se sistem vrednosti promenio - kaže Torlaković. - Ono što se nekad smatralo za velike mane danas su postale vrline i afirmišu se neke pogrešne vrednosti. Običan, mali, sivi čovek koji teži za ljubavlju, lepotom, idealom to ne može da dobije u situaciji kada živi u palanačkom okruženju. Čitava naša zemlja postala je ozbiljna palanka i to vidite na svakom koraku. Normalan čovek se čitav život bori protiv palanačkog duha u sebi, a sa druge strane imate masu koja nije svesna šta je sve obuzelo, čemu se raduju, divi i koje vrednosti mediji promovišu. To se danas zove nova normalnost, od čega se ježim i zato je važno za sve nas koji smo učestvovali u predstavi kao i za našu publiku, da se zamislimo čemu smo se to prilagodili i kako smo se navikli na loše.

Glumica Neda Danilović navodi da je komad podstako da se upita gde stiže poruka svih društveno angažovanih predstava u trenutku kada u pozorištu uglavnom imamo ljude kojima se one neobraćaju. Upravo zato Pozorište mladih je mesto gde ovakva predstava može da stigne kao preventiva budućim generacijama koje će na taj način oštriti svoju pozorišnu kritiku za neke buduće događaje. Iako, kako kaže, umeju da koketiraju sa publikom, da je zabavljaju, nada se da će ova oštrica pronaći put do gledalaca. Glumac Ivan Đurić ukazao je da ova jako dobra Šćepanovićeva pripovetka zaslužula, posle filmske i ozbiljnu scensku adaptaciju koja će biti osveženje čak i za one koji je dobro poznaju.

Uz Torlakovića gošća u ovoj predstavi je i Katarina Marković, glumica beogradskog Pozorišta “Boško Buha”. U ostalim ulogama igraju Slavica Vučetić, Saša Latinović, Kristina Savkov, Slobodan Ninković, Dragan Zorić, Vera Hrćan Ostojić, Saša Stojković, Marija Radovanov, Aleksa Ilić. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Milica Grbić Komazec, muziku je komponovao Rambo Amadeus, a koreograf je Ista Stepanov. Predstava je nastala u koprodukciji Pozorišta mladih, beogradskog “Beoarta” i novosadskog Centra za razvoj vizuelne kulture. Prva repriza je u četvrtak, 11.februara od 19 časova.

        N. Popov