Представа „Едвард II” премијерно у Новосадском позоришту

Комад Кристофера Марлоуа обухвата готово две деценије владавине Едварда ИИ, од његовог уласка у политику којој није вичан, и приступа јој наивно и без жеље да се тиме бави, па до самог трагичног краја. После 19 година, овај владалац умире у веома трагичним околностима. Иако није био вичан владању, познат по хомосексуалним везама и протежирању својих изабраника, Едвард II је доживео сурову смрт, која ни близу није задесила неке, за које би се много лакше могли наћи мотиви за такав чин. Пуни назив ове представе, иначе, гласи “Едвард ИИ, његова немирна владавина и жалосна смрт”.    

„Званично сви знају да он има жену, али Едвард воли мушкарца. Проблем је у томе што он треба да буде краљ, али није добар у том смислу. Не бави се политиком, не зна шта је политика, даје све, свима, од срца. Он је јако добар човек, само није за краља“, рећи ће о свом лику Золтан Пушкаш.

Један од јунака комада, стари Мортимер, у неком тренутку каже да је краљ заправо добронамеран и заљубљен. И то је једини проблем са њим – јер губи објективност о ситуацији, подсећа редитељ ове представе Роберт Ленард, и примећује да касније, чак и ако би вратио неку објективност, не би могао више да помогне, зато што је држава већ у распаду.

Иако се комад Марлоуа догађа у 14. веку, представа се игра у садашњем времену, али открива исте грехове, склоности, страсти, завере, мрачне чинове... Хомосексуалност је био идеалан изговор да Едвардови противници крену у политичку борбу против њега. Да ли је прави проблем у томе што је краљ геј или су проблем особе које он бира за љубавника - једно је од питања које поставља ова представа.

„ Содома и Гомора у Лондону: краљ је именован а његов љубавник добија све веће и веће титуле. Драма Кристофера Марлоа може се истовремено читати као драма идентитета, љубавна трагедија и политичка драма, па чак и као билдунгс роман. У нашем читању ради се управо о том сложеном односу између кревета и престола“, напомиње редитељ Роберт Ленард, који је и адаптирао овај комад.

„Изабела Француска ћерка је француског краља Филипа ИВ (Лепог), супруга енглеског краља Едварда II и мајка престолонаследника Едварда ИИИ“, примећује глумица Андреа Јанкович, која игра ову даму позната у историји као „жена-вук”:  Схватам је, видим је, осећам је. Толико трагедије, толико увреда и бескрајни низ понижења… а ипак све то искориштава, диже буну против Едварда ИИ, постаје накратко краљица Енглеске, до пунолетства сина. Низ догађаја кроз веома кратко време на сцени а у стварности дуги низ година. Није једноставно приказати све. Схвати човек у једном тренутку да се у људима и политици ништа не мења кроз векове. Све се само врти у круг.

У представи се користе камере и компјутери, сценографија је сведена, а њен средишњи део је - туш кабина. Међутим, то место интиме ипак није заштићено од камера и мобилних телефона...

Представа “Едвард ИИ” тражи одговоре на питања “о вези великих механизама историје - с једне стране и и политике, насловних страна таблоида и политичка дешавања - с друге”.

Едвардову жену игра Андреа Јанкович, која се такође враћа на глумачку сцену Новосадског позоришта, после седам година паузе. У осталим улогама су: Бенце Салаи (Еди), Иштван Кереши (Едмунд Кент), Арпад Месарош (Гавестон/Лајтборн), Андреа Јанкович (Изабела), Јудит Ласло (Маргарет), Атила Немет (Стратфорд), Ливиа Банка (Лејди Мортимер), Даниел Гомбош (Мортимер), Атила Гириц (Старији Спенсер), Роберт Ожвар (Спенсер) и Габор Понго (Рајс ап Хоуел).

Сценографкиња и костимографкиња је Нора Арва, а композитор је Давид Клем.    

Н. Пејчић