Predstava „Edvard II” premijerno u Novosadskom pozorištu

Komad Kristofera Marloua obuhvata gotovo dve decenije vladavine Edvarda II, od njegovog ulaska u politiku kojoj nije vičan, i pristupa joj naivno i bez želje da se time bavi, pa do samog tragičnog kraja. Posle 19 godina, ovaj vladalac umire u veoma tragičnim okolnostima. Iako nije bio vičan vladanju, poznat po homoseksualnim vezama i protežiranju svojih izabranika, Edvard II je doživeo surovu smrt, koja ni blizu nije zadesila neke, za koje bi se mnogo lakše mogli naći motivi za takav čin. Puni naziv ove predstave, inače, glasi “Edvard II, njegova nemirna vladavina i žalosna smrt”.    

„Zvanično svi znaju da on ima ženu, ali Edvard voli muškarca. Problem je u tome što on treba da bude kralj, ali nije dobar u tom smislu. Ne bavi se politikom, ne zna šta je politika, daje sve, svima, od srca. On je jako dobar čovek, samo nije za kralja“, reći će o svom liku Zoltan Puškaš.

Jedan od junaka komada, stari Mortimer, u nekom trenutku kaže da je kralj zapravo dobronameran i zaljubljen. I to je jedini problem sa njim – jer gubi objektivnost o situaciji, podseća reditelj ove predstave Robert Lenard, i primećuje da kasnije, čak i ako bi vratio neku objektivnost, ne bi mogao više da pomogne, zato što je država već u raspadu.

Iako se komad Marloua događa u 14. veku, predstava se igra u sadašnjem vremenu, ali otkriva iste grehove, sklonosti, strasti, zavere, mračne činove... Homoseksualnost je bio idealan izgovor da Edvardovi protivnici krenu u političku borbu protiv njega. Da li je pravi problem u tome što je kralj gej ili su problem osobe koje on bira za ljubavnika - jedno je od pitanja koje postavlja ova predstava.

„ Sodoma i Gomora u Londonu: kralj je imenovan a njegov ljubavnik dobija sve veće i veće titule. Drama Kristofera Marloa može se istovremeno čitati kao drama identiteta, ljubavna tragedija i politička drama, pa čak i kao bildungs roman. U našem čitanju radi se upravo o tom složenom odnosu između kreveta i prestola“, napominje reditelj Robert Lenard, koji je i adaptirao ovaj komad.

„Izabela Francuska ćerka je francuskog kralja Filipa IV (Lepog), supruga engleskog kralja Edvarda II i majka prestolonaslednika Edvarda III“, primećuje glumica Andrea Jankovič, koja igra ovu damu poznata u istoriji kao „žena-vuk”:  Shvatam je, vidim je, osećam je. Toliko tragedije, toliko uvreda i beskrajni niz poniženja… a ipak sve to iskorištava, diže bunu protiv Edvarda II, postaje nakratko kraljica Engleske, do punoletstva sina. Niz događaja kroz veoma kratko vreme na sceni a u stvarnosti dugi niz godina. Nije jednostavno prikazati sve. Shvati čovek u jednom trenutku da se u ljudima i politici ništa ne menja kroz vekove. Sve se samo vrti u krug.

U predstavi se koriste kamere i kompjuteri, scenografija je svedena, a njen središnji deo je - tuš kabina. Međutim, to mesto intime ipak nije zaštićeno od kamera i mobilnih telefona...

Predstava “Edvard II” traži odgovore na pitanja “o vezi velikih mehanizama istorije - s jedne strane i i politike, naslovnih strana tabloida i politička dešavanja - s druge”.

Edvardovu ženu igra Andrea Jankovič, koja se takođe vraća na glumačku scenu Novosadskog pozorišta, posle sedam godina pauze. U ostalim ulogama su: Bence Salai (Edi), Ištvan Kereši (Edmund Kent), Arpad Mesaroš (Gaveston/Lajtborn), Andrea Jankovič (Izabela), Judit Laslo (Margaret), Atila Nemet (Stratford), Livia Banka (Lejdi Mortimer), Daniel Gomboš (Mortimer), Atila Giric (Stariji Spenser), Robert Ožvar (Spenser) i Gabor Pongo (Rajs ap Houel).

Scenografkinja i kostimografkinja je Nora Arva, a kompozitor je David Klem.    

N. Pejčić