Колектив драме Српског народног позоришта као пример солидарности
Све је више позива у помоћ, апела на солидарност, када су у питању најосетљивије групе за прилике изазване пандемијом вируса корона. Међу њима су и уметници којима ванредне околности онемогућавају право на рад.
Иако им је то била последња намера, колектив Драме Српског народног позоришта је постао светао пример. Како би одржали какав такав прилив прихода за своје махом млађе колеге, глумце и глумице који у Српском народном позоришту играју хонорарно, они су део својих зарада за март пребацили на њихов рачун. Реч је о скоро 50 људи који су помогли десетини својих колега, што је постао пример колегијалности и солидарности о којем се много прича.
- Није нам био циљ да се о овоме пише и прича, нити је то решење проблема - потцртава директор Драме СНП-а Милован Филиповић. - Ми смо као колектив показали заједништво - глумци, шаптачи, инспицијенти - и колико је ко могао, дали смо део личног дохотка за колеге који га нису имали. Схватили смо да имамо јако пуно младих глумаца, “везаних” за СНП, који су редовно играли, па дошли у ситуацију да остану без икаквог извора прихода. Размишљали смо о преименовању средстава намењених за продукцију, која је обустављена, али то би подраузмевало састанак Управног одбора, седницу Покрајинске владе, па смо се договорили да то урадимо сами. У међувремену, успело је и то, па ће хонорари за април и мај бити исплаћени системски.
Филиповић не крије да га је одушевио одзив колега, јер је солидарност ствар индивидуалне одлуке, свести. Није ни тајна да већ дуже у великом броју запажених представа Српског народног позоришта пажњу знају да плене и понајвише управо повремени сарадници.
- Пуно нас је коштало prеthodnih година то што смо били затворени и што су најбољи глумци са Академије уметности у Новом Саду одлазили у друга позоришта. Откако је забрањено запошљавање, помало смо савлађивали ту препреку, “прокрвљавали ансамбл” - каже Филиповић. - Структура наших подела је сада значајно промењена и то је почело да нам се исплаћује, представама као што су “Смедерево 1941”, “Ко је убио Џенис Џоплин?”... Треба рачунати да ће ти глумци носити репертоар СНП-а у будућности. То је и био један од разлога што смо били дужни да се постарамо за те људе сада.
Подсећања ради, позоришта не играју представе од 11. марта, а још увек се не зна кад ће поново почети. У Српском народном позоришту уобичајено је било да од средине јула до краја августа сви иду на годишњи одмор, али сада су околности промењене. Стеријино позорје, које традиционално користи простор СНП-а као срце фестивала, најављен је крајем августа, а Филиповић би волео да се и пре тога почне да ради, бар на пробама нових представа, ако оне са репертоара не буду могле да се играју на сцени.
- Снаћи ћемо се! - каже директор Драме СНП-а Милован Филиповић о будућој перспективи за рад. - Позориште траје три хиљаде година, преживело је инквизицију, ратове... Наћи ћемо начин да функционишемо и после овога, јер нам је стало до тога.
И. Бурић