ПРОЈЕКАТ КОЈИ ЈЕ ПРВИ ПУТ СПРОВЕДЕН КОД НАС Највећа обнова Подграђа од изградње

Утврђење које се градило чак 88 година, средином прошлог века је демилитаризовано и проглашено историјским спомеником. Међутим, тај „барокни драгуљ“ препуштен је зубу времена и, иако је и даље био вероватно најпосећеније место за туристе, чекао је на своју велику обнову дуго. Последња велика обнова, о којој нема прецизнијих информација догодила се крајем шездесетих година прошлог века. Пре отприлике 20 година покренута је иницијатива за обнову фасада у Подграђу, радови су изведени само на два објекта, а током 2012. обновљен је кров и фасада родне куће бана Јелачића.

Након скоро једногодишње припреме документације, елабората и истраживања уз учешће свих одељења Завода за заштиту споменика културе и подршку становника, односно власника и корисника објеката, сачињен је Акциони план којим су дефинисани циљеви и разрађене фазе реализације обнове и то 2016. године, баш када у Нови Сад стиже и вест да ће бити Европска престоница културе. У сусрет припремама за једну од најпрестижнијих титула у области културе у Европи, отпочиње и процес обнове Подграђа и то вероватно први пут у тако великом капацитету још од његове изградње. 

- С обзиром на то да се радило о јединственом пројекту који се по први пут реализовао код нас, било је потребно разрешити низ специфичних проблема како би се обезбедио законски оквир за несметано одвијање обнове у техничком, односно конзерваторско рестаураторском делу - каже конзерватор-саветник у Заводу за заштиту споменика културе града Новог Сада Слободанка Бабић. - У пролеће 2017. године отпочела је прва фаза обнове Подграђа. Конзерваторски и стручни надзор обезбедила је стручна служба Завода. До краја 2022. године, кроз петнаест фаза, обновљене су фасаде и кровови 43 објекта цивилног дела Подграђа, кровови 16 дворишних објеката, фасаде СПЦ Св. апостола Петра и Павла, као и фасаде и кровови пет објеката који припадају војном делу комплекса. За специфичне истраживачке радове у току извођења радова, у поступку утврђивања првобитне колористичке обраде фасада, стручну и техничку помоћ је пружило Конзерваторско одељење Галерије матице српске.

Који процеси су тренутно у току и шта је будућност Подграђа?

- Процес обнове Подграђа још увек траје и трајаће вероватно, ако за то буде и даље изражен интерес и сходно томе обезбеђена средства, још најмање неколико година - истиче Слободанка Бабић. - Обнова фасада и кровова на објекатима који припадају цивилном сектору су завршени, уз напомену да на два локалитета радови још увек нису реализовани услед тешкоћа техничке и правне природе, чије решавање захтева сложену законску процедуру, док је у делу који припада војном комплексу остало неколико веома значајних и великих објеката који још увек чекају обнову, као и комплекс Жупне цркве Св Јурја са самостаном. Напомињем да је поред конзерваторско рестаураторских радова на обнови фасада и кровова објеката, предвиђена и реконструкција комуналне инфраструктуре, система саобраћаја и санација, комунално уређење улица, тргова и других јавних простора, од чега је до сад реализован само део, и то уређење и реконструкција инфраструктуре на потезу Улице проте Михалџића и делова Назорове улице и Улице Лисинског.

До данас очувана аутентична барокна форма

Колико је Подграђе специфично у поређењу са неким другим, сличним локацијама у Европи? Да ли смо довољно свесни његове архитектонске, али и историјске, културне вредности, па и потенцијала?

- Тешко је одговорити на ово питање - каже је Слободанка Бабић. -   Свако културно добро има своје специфичности које га чини јединственим и посебним. За Подграђе то би у првом реду била његова јединствена локација, аутентичност и степен очуваности. Урбана матрица Подграђа зачета у првој фази изградње тврђаве, крајем 17. века, сачувана је у интегралној форми и након велике реконструкције и проширења Доње тврђаве 1751-54. године, све до данашњег дана. Целина Подграђа, као самог језгра комплекса Тврђаве, сачувала је до данас своју аутентичну барокну форму и карактеристике специфичног амбијента и духа времена у којем је настала. Нисам сигурна да ли смо као заједница свесни вредности Петроварадинске тврђаве, а посебно њених потенцијала. При томе мислим на недостатак воље да се приступи интегралној заштити у смислу обезбеђења јединственог система управљања Тврђавом, којим би се обезбедила њена континуирана заштита, очување и одрживо коришћење.

Са друге стране, како „заштити“ културно наслеђе од великог броја туриста, али и од локалног становништа, у смислу што дужег очувања ефеката обнове. Како реаговати, на шта обратити пажњу, које изазове и то носи са собом, иако су заправо велике посете позитиван феномен?

- Културно наслеђе се штити интегрално кроз примену мера којим ће се обезбедити његово одрживо коришћење - објашњава Слободанка Бабић.  - Да би ефекти обнове потрајали, неопходно је обезбедити редовно одржавање простора и објеката, што је у првом реду обавеза власника и корисника културног добра. Сваки захват унутар заштићеног простора мора бити у складу са утврђеним мерама заштите. Масовне посете морају и могу бити контролисане и каналисане кроз добро осмишљен систем управљања Тврђавом, рационалним коришћењем капацитета, дисперзијом садржаја и презентацијом до данас запостављених целина унутар комлекса.

Дочек, део програма у оквиру Калеидоскопа културе, Улични свирачи... одржавају се у Подграђу. Да ли и колико такве манифестације доприносе већој освешћености друштва о том културном наслеђу, али и да ли је то можда неки пут да Подграђе заиста постане нека врста епицентра културе?

- Неспорно је да манифестације могу да допринесу развоју свести о важности културног наслеђа за друштво, али не увек и не свака манифестација. Одржавање манифестација на просторима заштићених културних добара мора да поштује интегритет заданог културно историјског простора и не сме да угрози њихову заштиту и очување. Стога је у случају коришћења Подграђа за одржавање манифестација неопходно водити рачуна о примерености садржаја који се нуди, ограничењима условљеним просторним капацитетима, као и специфичним садржајима који егзистирају унутар целине. Поштујући prеthodnе услове Подграђе би сигурно могло у некој форми постати епицентар културе - наглашава Слободанка Бабић.

Разумевање простора кључно за стварање нечег новог

Изазов организовања догађаја у простору које је историјски споменик, осетио је управо тим људи у Фондацији „Нови Сад – Европска престоница културе“ и бројних сарадника, па и учесника на самим програмима, који су, најпре у оквиру Калеидоскопа културе, Подграђе претворили у град књиге, а потом након неколико деценија дочека Нове године на Тргу слободе, Дочек, који је прерастао у прославу по којој је Нови Сад јединствен, преместили управо у Подграђе.

- Одлука је донета једногласно - каже пројект менаџер Калеидоскопа културе и Дочека Душан Вуковић. - Након добијања титуле 2016. године, почињу и процеси обнове и реконструкцијебарокног градића, тако да није било много премишљања, просто смо знали да би било значајно да се у њему нешто деси како би га опет ставили на мапу и крерирали нешто јединствено.

Потенцијал за културни развој града

- Хераклит је давно рекао: Једина константа у животу је промена. Просто, Нови Сад више није град од 150.000 становника и потребни су му нови догађаји, простори и доживљаји. Тако да поред Дистрикта, мреже културних станица, Барокни градић је та још једна нова дестинација која је током последња два Дочека својим јединственим приступом спајања извођачке и визуелне уметности показала какав потенцијал град поседује. Што је и био један од циљева - каже Душан Вуковић.

Велику одговорност, али и потпуно другачији приступ организације догађаја на таквом месту, које је истакла и Слободанка Бабић, истиче и Душан.

- Први задатак који сам дао себи је да окупим људе који у својим сверама знају више од мене. Поред тога, било је потребно да Подграђу приступимо партнерски, а не освајачки, са идејом да једино тако можемо заједно да засијамо на јединствен и непоновљив начин. Наравно, цео концепт продукционо-креативног приступа лежи у томе да радимо тако да је све тачно прилагођено самој локацији и тако истакнемо чаробност коју Градић већ поседује. Када је реч о безбедности људи и објеката, заиста смо прошли опсежне анализе са Заводом за заштиту споменика културе Града Новог Сада, као и другим безбедносним службама, са којима смо урадили све потребне елаборате и припреме како би сам догађај протекао безбедно и сигурно. Што је и био случај. Синергија, надопуњавање и на крају разумевање простора и контекста кључно је за стварање нечег новог. Просто, без тога се не може створити нешто јединствено чему ми константно тежимо. Значи, само заједно са Барокним градићем можемо да наставимо да стварамо нове доживљаје - наглашава Душан Вуковић.

Б. Павковић

Фото: В. Величковић

Предност за економски развој града и региона

- Кад говоримо о обнови Подграђа, говоримо о рехабилитацији специфичног историјског простора и вредног градитељског фонда којом обезбеђујемо у првом реду његово очување, заштиту и презентацију. Истовремено стварамо услове за одрживо коришћење - допуњујемо и унапређујемо постојеће и омогућујемо развијање нових културно-уметничких, едукативних, туристичких и других пратећих садржаја, производа и услуга који могу допринети економском развоју града и региона - истиче Слободанка Бабић.