PROJEKAT KOJI JE PRVI PUT SPROVEDEN KOD NAS Najveća obnova Podgrađa od izgradnje

Utvrđenje koje se gradilo čak 88 godina, sredinom prošlog veka je demilitarizovano i proglašeno istorijskim spomenikom. Međutim, taj „barokni dragulj“ prepušten je zubu vremena i, iako je i dalje bio verovatno najposećenije mesto za turiste, čekao je na svoju veliku obnovu dugo. Poslednja velika obnova, o kojoj nema preciznijih informacija dogodila se krajem šezdesetih godina prošlog veka. Pre otprilike 20 godina pokrenuta je inicijativa za obnovu fasada u Podgrađu, radovi su izvedeni samo na dva objekta, a tokom 2012. obnovljen je krov i fasada rodne kuće bana Jelačića.

Nakon skoro jednogodišnje pripreme dokumentacije, elaborata i istraživanja uz učešće svih odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture i podršku stanovnika, odnosno vlasnika i korisnika objekata, sačinjen je Akcioni plan kojim su definisani ciljevi i razrađene faze realizacije obnove i to 2016. godine, baš kada u Novi Sad stiže i vest da će biti Evropska prestonica kulture. U susret pripremama za jednu od najprestižnijih titula u oblasti kulture u Evropi, otpočinje i proces obnove Podgrađa i to verovatno prvi put u tako velikom kapacitetu još od njegove izgradnje. 

- S obzirom na to da se radilo o jedinstvenom projektu koji se po prvi put realizovao kod nas, bilo je potrebno razrešiti niz specifičnih problema kako bi se obezbedio zakonski okvir za nesmetano odvijanje obnove u tehničkom, odnosno konzervatorsko restauratorskom delu - kaže konzervator-savetnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada Slobodanka Babić. - U proleće 2017. godine otpočela je prva faza obnove Podgrađa. Konzervatorski i stručni nadzor obezbedila je stručna služba Zavoda. Do kraja 2022. godine, kroz petnaest faza, obnovljene su fasade i krovovi 43 objekta civilnog dela Podgrađa, krovovi 16 dvorišnih objekata, fasade SPC Sv. apostola Petra i Pavla, kao i fasade i krovovi pet objekata koji pripadaju vojnom delu kompleksa. Za specifične istraživačke radove u toku izvođenja radova, u postupku utvrđivanja prvobitne kolorističke obrade fasada, stručnu i tehničku pomoć je pružilo Konzervatorsko odeljenje Galerije matice srpske.

Koji procesi su trenutno u toku i šta je budućnost Podgrađa?

- Proces obnove Podgrađa još uvek traje i trajaće verovatno, ako za to bude i dalje izražen interes i shodno tome obezbeđena sredstva, još najmanje nekoliko godina - ističe Slobodanka Babić. - Obnova fasada i krovova na objekatima koji pripadaju civilnom sektoru su završeni, uz napomenu da na dva lokaliteta radovi još uvek nisu realizovani usled teškoća tehničke i pravne prirode, čije rešavanje zahteva složenu zakonsku proceduru, dok je u delu koji pripada vojnom kompleksu ostalo nekoliko veoma značajnih i velikih objekata koji još uvek čekaju obnovu, kao i kompleks Župne crkve Sv Jurja sa samostanom. Napominjem da je pored konzervatorsko restauratorskih radova na obnovi fasada i krovova objekata, predviđena i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, sistema saobraćaja i sanacija, komunalno uređenje ulica, trgova i drugih javnih prostora, od čega je do sad realizovan samo deo, i to uređenje i rekonstrukcija infrastrukture na potezu Ulice prote Mihaldžića i delova Nazorove ulice i Ulice Lisinskog.

Do danas očuvana autentična barokna forma

Koliko je Podgrađe specifično u poređenju sa nekim drugim, sličnim lokacijama u Evropi? Da li smo dovoljno svesni njegove arhitektonske, ali i istorijske, kulturne vrednosti, pa i potencijala?

- Teško je odgovoriti na ovo pitanje - kaže je Slobodanka Babić. -   Svako kulturno dobro ima svoje specifičnosti koje ga čini jedinstvenim i posebnim. Za Podgrađe to bi u prvom redu bila njegova jedinstvena lokacija, autentičnost i stepen očuvanosti. Urbana matrica Podgrađa začeta u prvoj fazi izgradnje tvrđave, krajem 17. veka, sačuvana je u integralnoj formi i nakon velike rekonstrukcije i proširenja Donje tvrđave 1751-54. godine, sve do današnjeg dana. Celina Podgrađa, kao samog jezgra kompleksa Tvrđave, sačuvala je do danas svoju autentičnu baroknu formu i karakteristike specifičnog ambijenta i duha vremena u kojem je nastala. Nisam sigurna da li smo kao zajednica svesni vrednosti Petrovaradinske tvrđave, a posebno njenih potencijala. Pri tome mislim na nedostatak volje da se pristupi integralnoj zaštiti u smislu obezbeđenja jedinstvenog sistema upravljanja Tvrđavom, kojim bi se obezbedila njena kontinuirana zaštita, očuvanje i održivo korišćenje.

Sa druge strane, kako „zaštiti“ kulturno nasleđe od velikog broja turista, ali i od lokalnog stanovništa, u smislu što dužeg očuvanja efekata obnove. Kako reagovati, na šta obratiti pažnju, koje izazove i to nosi sa sobom, iako su zapravo velike posete pozitivan fenomen?

- Kulturno nasleđe se štiti integralno kroz primenu mera kojim će se obezbediti njegovo održivo korišćenje - objašnjava Slobodanka Babić.  - Da bi efekti obnove potrajali, neophodno je obezbediti redovno održavanje prostora i objekata, što je u prvom redu obaveza vlasnika i korisnika kulturnog dobra. Svaki zahvat unutar zaštićenog prostora mora biti u skladu sa utvrđenim merama zaštite. Masovne posete moraju i mogu biti kontrolisane i kanalisane kroz dobro osmišljen sistem upravljanja Tvrđavom, racionalnim korišćenjem kapaciteta, disperzijom sadržaja i prezentacijom do danas zapostavljenih celina unutar komleksa.

Doček, deo programa u okviru Kaleidoskopa kulture, Ulični svirači... održavaju se u Podgrađu. Da li i koliko takve manifestacije doprinose većoj osvešćenosti društva o tom kulturnom nasleđu, ali i da li je to možda neki put da Podgrađe zaista postane neka vrsta epicentra kulture?

- Nesporno je da manifestacije mogu da doprinesu razvoju svesti o važnosti kulturnog nasleđa za društvo, ali ne uvek i ne svaka manifestacija. Održavanje manifestacija na prostorima zaštićenih kulturnih dobara mora da poštuje integritet zadanog kulturno istorijskog prostora i ne sme da ugrozi njihovu zaštitu i očuvanje. Stoga je u slučaju korišćenja Podgrađa za održavanje manifestacija neophodno voditi računa o primerenosti sadržaja koji se nudi, ograničenjima uslovljenim prostornim kapacitetima, kao i specifičnim sadržajima koji egzistiraju unutar celine. Poštujući prethodne uslove Podgrađe bi sigurno moglo u nekoj formi postati epicentar kulture - naglašava Slobodanka Babić.

Razumevanje prostora ključno za stvaranje nečeg novog

Izazov organizovanja događaja u prostoru koje je istorijski spomenik, osetio je upravo tim ljudi u Fondaciji „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i brojnih saradnika, pa i učesnika na samim programima, koji su, najpre u okviru Kaleidoskopa kulture, Podgrađe pretvorili u grad knjige, a potom nakon nekoliko decenija dočeka Nove godine na Trgu slobode, Doček, koji je prerastao u proslavu po kojoj je Novi Sad jedinstven, premestili upravo u Podgrađe.

- Odluka je doneta jednoglasno - kaže projekt menadžer Kaleidoskopa kulture i Dočeka Dušan Vuković. - Nakon dobijanja titule 2016. godine, počinju i procesi obnove i rekonstrukcijebaroknog gradića, tako da nije bilo mnogo premišljanja, prosto smo znali da bi bilo značajno da se u njemu nešto desi kako bi ga opet stavili na mapu i krerirali nešto jedinstveno.

Potencijal za kulturni razvoj grada

- Heraklit je davno rekao: Jedina konstanta u životu je promena. Prosto, Novi Sad više nije grad od 150.000 stanovnika i potrebni su mu novi događaji, prostori i doživljaji. Tako da pored Distrikta, mreže kulturnih stanica, Barokni gradić je ta još jedna nova destinacija koja je tokom poslednja dva Dočeka svojim jedinstvenim pristupom spajanja izvođačke i vizuelne umetnosti pokazala kakav potencijal grad poseduje. Što je i bio jedan od ciljeva - kaže Dušan Vuković.

Veliku odgovornost, ali i potpuno drugačiji pristup organizacije događaja na takvom mestu, koje je istakla i Slobodanka Babić, ističe i Dušan.

- Prvi zadatak koji sam dao sebi je da okupim ljude koji u svojim sverama znaju više od mene. Pored toga, bilo je potrebno da Podgrađu pristupimo partnerski, a ne osvajački, sa idejom da jedino tako možemo zajedno da zasijamo na jedinstven i neponovljiv način. Naravno, ceo koncept produkciono-kreativnog pristupa leži u tome da radimo tako da je sve tačno prilagođeno samoj lokaciji i tako istaknemo čarobnost koju Gradić već poseduje. Kada je reč o bezbednosti ljudi i objekata, zaista smo prošli opsežne analize sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, kao i drugim bezbednosnim službama, sa kojima smo uradili sve potrebne elaborate i pripreme kako bi sam događaj protekao bezbedno i sigurno. Što je i bio slučaj. Sinergija, nadopunjavanje i na kraju razumevanje prostora i konteksta ključno je za stvaranje nečeg novog. Prosto, bez toga se ne može stvoriti nešto jedinstveno čemu mi konstantno težimo. Znači, samo zajedno sa Baroknim gradićem možemo da nastavimo da stvaramo nove doživljaje - naglašava Dušan Vuković.

B. Pavković

Foto: V. Veličković

Prednost za ekonomski razvoj grada i regiona

- Kad govorimo o obnovi Podgrađa, govorimo o rehabilitaciji specifičnog istorijskog prostora i vrednog graditeljskog fonda kojom obezbeđujemo u prvom redu njegovo očuvanje, zaštitu i prezentaciju. Istovremeno stvaramo uslove za održivo korišćenje - dopunjujemo i unapređujemo postojeće i omogućujemo razvijanje novih kulturno-umetničkih, edukativnih, turističkih i drugih pratećih sadržaja, proizvoda i usluga koji mogu doprineti ekonomskom razvoju grada i regiona - ističe Slobodanka Babić.