Ненадов: Сценарио цртачу не сме да буде болан компромис

али Дејан Ненадов (49) гост-аутор овогодишњег “Новосадског стрип викенда” у организацији СКЦНС, недвосмислено наглашава да је фасциниран интересовањем за стрип као уметност у земљи у којој се, евидентно, већина популације свакодневно бори с егзистенцијалним опстанком.

- Као рођеном Новосађанину који такорећи 25 година живи у иностранству и којем је после петнаестогодишње паузе стрип поново постао битан део животне приче у професионалном смислу, веома ми је драго што ћу деветом стрип викенду дати одговарајући допринос - каже некадашњи ученик ОШ “Петефи Шандор”, Средње уметничке “Богдан Шупут”, који се после завршене Академије уметности на постдипломске студије сликарства августа 1991. године отиснуо у Норвешку, у Осло.

Једно време Ненадов је провео као предавач цртања у Уметничком центру у Апелдорну, повремено приређивао самосталне или био део учесник заједничких изложби слика, али се, по селидби у Амстердам, после петнаестак година поново окренуо својој “првој љубави” - стрипу.

- Себе и данас више доживљавам као сликара него као цртача стрипа, али ме фасцинира чињеница да је стрип као такав преживео, не само еру телевизије, него, ево, испоставља се да се успешно носи и са временом у коме царују компјутери. Нисам могао да се начудим, када ме је после реиздања мог првог, у каријери значајнијег, стрипа “Елезар”, позвао агент из Француске и понудио сарадњу. Знао сам да је реч о изузетном тржишту, које је прошле године оборило рекорд са 5.500 објављених наслова и то искључиво у тврдом повезу! Ако у просеку таква стрип-књига у продаји кошта 15 евра, јасно је да интересовања за стрип има - сматра Ненадов.

Како то интересовање објашњавате/доживљавате у земљи у којој људи једва спајају крај с крајем?

- Поред чињенице да сам срећан што се стрип код нас веома цени, а да Нови Сад има манифестацију која постаје све значајнија и евидентно прелази локалне границе, рекао бих да је основна разлика у доживљавању стрипа. У богатијим земљама стрип је и даље вид забаве, док је код нас, чини ми се, наглашена та уметничка црта, па је намењен вероватно ужем кругу или колекционарима. У Белгији, као мањем тржишту од француског, та разлика је на неки начин ублажена тако што броширани примерци коштају око 40% мање, па су приступачнији широј читалачкој публици.

За протеклих осам година нацртали сте око 600 страница стрипа. Мало, много или таман?

- Када причамо о роковима, у Француској је нека устаљена норма да се црта осам табли месечно и то аутору обезбеђује средства за пристојан живот. Неко уме да ради под притиском, неко не. Себе доживљавам као аутора на кога та врста притиска делује подстицајно. Наравно да се понекад и сам изненадим када своје дело видим у готовом издању, јер сам пре свега црно-бели цртач и колор издање ми делује пренаглашено, али из другог угла недвосмислено је и да је тај сегмент битан за стрип, као што су то сценарио или сам цртеж, за који сам лично задужен - каже Дејан.

Можда и неки савет ладим ауторима и онима који се премишљају да ли да се окушају у светској конкуренцији?

- Иако сваки цртач има своју визију табле, никако понуђени сценарио не сме да доживи као болан компромис. Дозвољавам да такав приступ иде с годинама, с искуством, али је неопходан уколико аутори желе да њихов цртеж буде конкурентан на захтевном тржишту стрипа.

Сава Савић

И стрип и слика

- Од свог првог стрипа „Стражар”, који ми је објављен у “Стрипотеци” у првом разреду средње школе, до недавно завршеног о Старом Риму за француског издавача, заволео сам сликарство, за које у последњих година имам мање времена, али ћу се потрудити да га равномерније расподелим.

Када бих сам бирао сценарио за стрип, вероватно бих се определио за тему из старог или средњег века, где доминирају човек и природа. У сликарству пак, после вишегодишњег интересовања за пејсаже, како сам бивао старији све више сам сликао аутопортрете и портрете мени блиских особа.