Nenadov: Scenario crtaču ne sme da bude bolan kompromis

ali Dejan Nenadov (49) gost-autor ovogodišnjeg “Novosadskog strip vikenda” u organizaciji SKCNS, nedvosmisleno naglašava da je fasciniran interesovanjem za strip kao umetnost u zemlji u kojoj se, evidentno, većina populacije svakodnevno bori s egzistencijalnim opstankom.

- Kao rođenom Novosađaninu koji takoreći 25 godina živi u inostranstvu i kojem je posle petnaestogodišnje pauze strip ponovo postao bitan deo životne priče u profesionalnom smislu, veoma mi je drago što ću devetom strip vikendu dati odgovarajući doprinos - kaže nekadašnji učenik OŠ “Petefi Šandor”, Srednje umetničke “Bogdan Šuput”, koji se posle završene Akademije umetnosti na postdiplomske studije slikarstva avgusta 1991. godine otisnuo u Norvešku, u Oslo.

Jedno vreme Nenadov je proveo kao predavač crtanja u Umetničkom centru u Apeldornu, povremeno priređivao samostalne ili bio deo učesnik zajedničkih izložbi slika, ali se, po selidbi u Amsterdam, posle petnaestak godina ponovo okrenuo svojoj “prvoj ljubavi” - stripu.

- Sebe i danas više doživljavam kao slikara nego kao crtača stripa, ali me fascinira činjenica da je strip kao takav preživeo, ne samo eru televizije, nego, evo, ispostavlja se da se uspešno nosi i sa vremenom u kome caruju kompjuteri. Nisam mogao da se načudim, kada me je posle reizdanja mog prvog, u karijeri značajnijeg, stripa “Elezar”, pozvao agent iz Francuske i ponudio saradnju. Znao sam da je reč o izuzetnom tržištu, koje je prošle godine oborilo rekord sa 5.500 objavljenih naslova i to isključivo u tvrdom povezu! Ako u proseku takva strip-knjiga u prodaji košta 15 evra, jasno je da interesovanja za strip ima - smatra Nenadov.

Kako to interesovanje objašnjavate/doživljavate u zemlji u kojoj ljudi jedva spajaju kraj s krajem?

- Pored činjenice da sam srećan što se strip kod nas veoma ceni, a da Novi Sad ima manifestaciju koja postaje sve značajnija i evidentno prelazi lokalne granice, rekao bih da je osnovna razlika u doživljavanju stripa. U bogatijim zemljama strip je i dalje vid zabave, dok je kod nas, čini mi se, naglašena ta umetnička crta, pa je namenjen verovatno užem krugu ili kolekcionarima. U Belgiji, kao manjem tržištu od francuskog, ta razlika je na neki način ublažena tako što broširani primerci koštaju oko 40% manje, pa su pristupačniji široj čitalačkoj publici.

Za proteklih osam godina nacrtali ste oko 600 stranica stripa. Malo, mnogo ili taman?

- Kada pričamo o rokovima, u Francuskoj je neka ustaljena norma da se crta osam tabli mesečno i to autoru obezbeđuje sredstva za pristojan život. Neko ume da radi pod pritiskom, neko ne. Sebe doživljavam kao autora na koga ta vrsta pritiska deluje podsticajno. Naravno da se ponekad i sam iznenadim kada svoje delo vidim u gotovom izdanju, jer sam pre svega crno-beli crtač i kolor izdanje mi deluje prenaglašeno, ali iz drugog ugla nedvosmisleno je i da je taj segment bitan za strip, kao što su to scenario ili sam crtež, za koji sam lično zadužen - kaže Dejan.

Možda i neki savet ladim autorima i onima koji se premišljaju da li da se okušaju u svetskoj konkurenciji?

- Iako svaki crtač ima svoju viziju table, nikako ponuđeni scenario ne sme da doživi kao bolan kompromis. Dozvoljavam da takav pristup ide s godinama, s iskustvom, ali je neophodan ukoliko autori žele da njihov crtež bude konkurentan na zahtevnom tržištu stripa.

Sava Savić

I strip i slika

- Od svog prvog stripa „Stražar”, koji mi je objavljen u “Stripoteci” u prvom razredu srednje škole, do nedavno završenog o Starom Rimu za francuskog izdavača, zavoleo sam slikarstvo, za koje u poslednjih godina imam manje vremena, ali ću se potruditi da ga ravnomernije raspodelim.

Kada bih sam birao scenario za strip, verovatno bih se opredelio za temu iz starog ili srednjeg veka, gde dominiraju čovek i priroda. U slikarstvu pak, posle višegodišnjeg interesovanja za pejsaže, kako sam bivao stariji sve više sam slikao autoportrete i portrete meni bliskih osoba.