Први резултати Одбора САНУ за заштиту српске музичке баштине
Велики део нотног материјала из историје уметничке музике у Србији расут је по подрумима незаинтерсованих наследника значајних композитора, по магацинима музичких школа, као и на различитим местима по свету, упозорила је композиторка Исидора Жебељан, председница Одбора САНУ за заштиту српске музичке баштине, који још чине проф. Драгољуб Катунац, Милана Стојадиновић Милић, Борислав Чичовачки и Маја Чоловић Васић.
Као илустрацију, Исидора Жебељан је навела чињеницу да ни заоставштина композитора и академика какав је био Петар Коњовић није збринута на адекватан начин.
„Још увек немамо представу где су неке од његових композиција. Или шта рећи о делу академика Миленка Живковића, који је студирао у Паризу и био изузетан педагог великанима као што је Енрико Јосиф или Душан Радић. Овог момента није могуће извести једну његову композицију. То је невероватно, сурово, али је тако”, указала је Исидора Жебељан, напомињући да је управо стога један од приоритета деловања Одбора који води стварање централне базе података са именима композитора, њиховим делима и историјским подацима, у који је до сада унето око пет хиљада дела наших композитора.
Како каже, ако су сви ти људи уложили ванредан напор, енергију и љубав у стварање неког дела, онда је је јако тужно да данашње генерације изгубе њихову уметност. „Ми никада не знамо да ли ћемо у неком подруму наићи на музичко ремек дело достојно Андрићевог романа На Дрини ћуприја. Док не истражимо музичку културну баштину, ми нисмо сигурни да ли неко генијално дело лежи под прашином и мемлом у неком магацину. Док не будемо знали шта сачињава нашу културу, ми једноставно немамо идеју шта смо и ко смо”, истакла је композиторка.
Е. Н. Л.