ЈЕЗИКОМАНИЈА: Ве­ли­ко или ма­ло слово?

То­ли­ко ша­ре­ни­ла од ма­лих и ве­ликих сло­ва одав­но не ви­дех... Не­што да по­ја­сни­мо:

До­да­ци уз име­на као што су уста­ље­ни атри­бу­ти, ти­ту­ле и слич­но, ко­ји су са­став­ни део име­на или се упо­тре­бља­ва­ју уме­сто ње­га, пи­шу се ве­ли­ким сло­вом: Дон Жу­ан, али у оп­штем зна­че­њу дон­жу­ан – за­вод­ник.

Ве­ли­ким по­чет­ним сло­ви­ма пи­шу се име­на ет­нич­ких гру­па, на­ци­о­нал­них ма­њи­на и слич­но: Ју­жни Сло­ве­ни, док се ма­лим по­чет­ним сло­вом пи­ше пр­ва реч у из­ра­зи­ма где пр­ва реч има зна­че­ње атри­бу­та: ста­ри Ри­мља­ни.

Име­на пла­ни­на и дру­гих уз­ви­ше­ња, ни­зи­ја, по­ља, ко­тли­на, по­лу­о­стр­ва и за­ли­ва ко­ја су дво­чла­на, са­мо се пр­ва реч пи­ше ве­ли­ким сло­вом: Фру­шка го­ра, Па­нон­ска ни­зи­ја, Пан­чи­ћев врх.

Ве­ли­ким сло­вом пи­шу се име­на из умет­нич­ких де­ла, сим­бо­лич­ка име­на лич­но­сти из јав­ног де­ло­ва­ња: Де­да Мраз, Пи­пи Ду­га Ча­ра­па, Ко­сов­ка Де­вој­ка, Мај­ка Ју­го­ви­ћа, Ду­шко Ду­го­у­шко…

На­зи­ви вр­сте ро­бе, ар­ти­ка­ла, од­но­сно се­риј­ских про­из­во­да, ле­ко­ва и слич­но, без об­зи­ра на то да ли су по­ре­клом вла­сти­та име­на или не, пи­шу се ма­лим по­чет­ним сло­вом: шам­па­њац (пе­ну­ша­во ви­но), ват и те­сла (мер­не је­ди­ни­це, пре­ма име­ни­ма за­слу­жних на­уч­ни­ка)…

Ма­лим сло­вом пи­шу се на­зи­ви ко­ји озна­ча­ва­ју вер­ску, ра­сну, иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ку, струч­ну или не­ку дру­гу при­пад­ност: хри­шћа­нин, пра­во­сла­вац, му­сли­ман, над­ре­а­ли­ста…

Н. Мир­ко­вић