JEZIKOMANIJA: Ve­li­ko ili ma­lo slovo?

To­li­ko ša­re­ni­la od ma­lih i ve­likih slo­va odav­no ne vi­deh... Ne­što da po­ja­sni­mo:

Do­da­ci uz ime­na kao što su usta­lje­ni atri­bu­ti, ti­tu­le i slič­no, ko­ji su sa­stav­ni deo ime­na ili se upo­tre­blja­va­ju ume­sto nje­ga, pi­šu se ve­li­kim slo­vom: Don Žu­an, ali u op­štem zna­če­nju don­žu­an – za­vod­nik.

Ve­li­kim po­čet­nim slo­vi­ma pi­šu se ime­na et­nič­kih gru­pa, na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i slič­no: Ju­žni Slo­ve­ni, dok se ma­lim po­čet­nim slo­vom pi­še pr­va reč u iz­ra­zi­ma gde pr­va reč ima zna­če­nje atri­bu­ta: sta­ri Ri­mlja­ni.

Ime­na pla­ni­na i dru­gih uz­vi­še­nja, ni­zi­ja, po­lja, ko­tli­na, po­lu­o­str­va i za­li­va ko­ja su dvo­čla­na, sa­mo se pr­va reč pi­še ve­li­kim slo­vom: Fru­ška go­ra, Pa­non­ska ni­zi­ja, Pan­či­ćev vrh.

Ve­li­kim slo­vom pi­šu se ime­na iz umet­nič­kih de­la, sim­bo­lič­ka ime­na lič­no­sti iz jav­nog de­lo­va­nja: De­da Mraz, Pi­pi Du­ga Ča­ra­pa, Ko­sov­ka De­voj­ka, Maj­ka Ju­go­vi­ća, Du­ško Du­go­u­ško…

Na­zi­vi vr­ste ro­be, ar­ti­ka­la, od­no­sno se­rij­skih pro­iz­vo­da, le­ko­va i slič­no, bez ob­zi­ra na to da li su po­re­klom vla­sti­ta ime­na ili ne, pi­šu se ma­lim po­čet­nim slo­vom: šam­pa­njac (pe­nu­ša­vo vi­no), vat i te­sla (mer­ne je­di­ni­ce, pre­ma ime­ni­ma za­slu­žnih na­uč­ni­ka)…

Ma­lim slo­vom pi­šu se na­zi­vi ko­ji ozna­ča­va­ju ver­sku, ra­snu, ide­o­lo­ško-po­li­tič­ku, struč­nu ili ne­ku dru­gu pri­pad­nost: hri­šća­nin, pra­vo­sla­vac, mu­sli­man, nad­re­a­li­sta…

N. Mir­ko­vić