Језикоманија: Језички и језични проблем
Суфикси –ски (-шки, -чки) и –ни (-ан) употребљавају се за прављење придева од именица. Наравно, нема општег правила о томе кад се употребљава један, а кад други! Ипак, у српском језику је чешћи наставак –ски (аутобуски, оперски...).
Често користимо паралелно оба облика: падешки и падежни... Понекад постоји извесна разлика у значењу: логички (тиче се логике) и логичан (правилан у расуђивању)! Исто тако изведени придеви од именице језик гласе: језички (који се тиче говора) и језични (термин у анатомији)!
Наставак –шки се јавља уместо наставка –ски ако се основа речи завршава на Ш, Ж, Х, Г и К: Праг – прашки, Њујорк – њујоршки, кицош - кицошки... Ако се основа завршава на С или З – правило је да нема одређених правила! Могу само да кажем да је чешћи наставак –ски: врбаски (боље него врбашки), циркуски, тексаски (боље него тексашки), кавкаски...
Имена са наставком –Р или –Н (Мелбурн, Шербур, Кантон...) граде облик придева искључиво са наставком –СКИ: мелбурнски, шербурски, кантонски.
Придев словенски односи се на именицу Словен, а словеначки на Словенац или Словенија.
Становници Аустралије су Аустралијанци, а придев би гласио аустралијски (ређе се користи Аустралац, аустралски)!
Грађани суседне нам Аустрије називају се Аустријанци, а придев је - аустријски!
Наташа Мирковић
