Изложба слика, акварела, цртежа и графика у Савременој галерији у Зрењанину
У Савременој галерији у Зрењанину током целог лета, до 2. септембра може да се погледа изложба “Интимност нашег дома”.
Поставку чине 33 дела - слике, акварели, цртежи и графике настали од 1951. до 2017. године, који су део колекције ове зрењанинске галерије. Повод за овако конципирану поставку ауторка Славица Попов, виши кустос Савремене галерије пронашла је у новонасталој ситуацији у којој смо се сви нашли, а то је да се целокупан живот током пролећа ове године преселио у наше куће због епидемије корона вируса.
У фокусу су се тако нашле оне ствари, породица и дом које су као наративи биле битне у сликарству интимизма на прелазу из 19. у 20. век. Колекција Савремене галерије у Зрењанину има дела поузнатих сликара као птио су Миленк Шербан, Недељко Гвозденовић, Стојан Аралица и Никола Граовац, али нема радове других представника српског интимизма тако да је ауторка одлучила да ову поставку допуни и сликама уметника који ни својим уметничким опредељењем а ни временски не припадају овом правцу, али доносе неке призоре из дома са којима смо се више него иначе сусретали током карантина. Па се тако на изложби могу видети радови и савремених уметника Надежде Кирћански, Марине Марковић, Монике Сигети, Тадије Јаничића и многих других.
По речима Славице Попов, радови на овој поставци нас као при погледу кроз прозор уводе у домове приказујући мртве природе, ентеријере, људе у ентеријеру, али и неке призоре интимности, пријатне и непријатне тајне, које се трудимо да сачувамо од погледа јавности, где дом представља како сигурно место тако и место злочина у ком можемо да се суочимо са различитим мислима, емоцијама, духовним вредностима, физичким потребама и заједничким активностима са укућанима.
Вековима су теме као што су мртва природа, пејзажи и представе обичних људи били на маргини у односу на историјске и религијске теме, као и на портрете значајних људи. Ове теме у сликарству равноправност стичу тек крајем 19. века.
Средином 20. века почињу да се оснивају колоније у Војводини, па тако и колонија у Ечки 1956. године. Теме пејзажа и мртве природе постају погодне јер се унутар њих развија умерени модернизам који раскида са доктрином социјалистичког реализма. У колекцији Савремене галерије која се формира углавном од радова насталих у Уметничкој колонији Ечка доминира на делима тема пејзажа јер су уметници у колонији често сликали у пленеру и били усмерени на проучавање и сликање предела.
Међутим ова колекција садржи и дела уметника који су у колонији без обзира на окружење стварали у складу са својим тренутним уметничким истраживањима, као и дела која су за збирку приновљена као поклон Савезног извршног већа 1963. године, путем индивидуалних поклона, откупа са самосталних изложби или откупа на конкурсу Министарства за културу и информисање, наводе у галерији.
Н. Попов