АРХИТЕКТУРА И НОВИ САД Права новосадска кућа
Улица цара Душана, као и бројне друге новосадске улице, последњих је деценија доживела огроман архитектонски и визуелни преображај. Скоро до границе препознавања.
Док је средишњи део ове прометне саобраћајнице налик неком булевару био попуњаван новим стамбено-пословним објектима још од средине деведесетих година, њен почетак и крај дуго времена је био недефинисан; па и запостављен. Завршни део улице, према тромеђи са Лиманом 4, почетком Телепа и новим Булеваром патријарха Павла, сада се увелико претвара у ново стамбено насеље, са више блоковских зграда, као својеврсни наставак најпознатијег низа новосадских насеља. Са друге стране, према комплексу бројних градских болничких објеката настајалих у континуитету више од стотину година, и Футошкој улици, којом свакодневно у град стиже више десетина хиљада становника Ветерника и Футога, протекле су године, некако тихо и скоро неприметно изграђене две, јединствене, стамбене ламеле, пројектоване у архитектонском бироу Kuzmanov&Partnеrs (арх. Лазар Кузманов и Миљан Цвијетић).
Сходно специфичним урбанистичким условима и лимитираној спратности објеката ова тзв. двотрактна зграда маркирала је атрактиван угао неких од најпрометнијих новосадских саобраћајница. Ненаметљива у својој архитектонској концепцији, уз пажљиву материјализацију и осмишљено непосредно партерно окружење, зграда је убрзо по изградњи привукла пажњу својом необичном, а посве једноставном структуром која је ређе примењиван модел у домаћој стамбеној архитектури.
Згодан, слободностојећи положај, аутори су успешно искористили обративши пажњу на све фасаде, са акцентом на ону централну, према Футошкој улици. Комбинујући дубоке балконске ложе са, за овај архитектонски биро, већ карактеристичне зидане рамове, различитог (тамног) тоналитета, који уоквирују фасаду као својеврсну уметничку слику на зиду, израстао је један од последњих градских солитера, са тек седам стамбених етажа и високим, пословним приземљем. Игра симетрије и асиметрије, као део уметничког обликовања уобичајене, свакодневне, стамбене архитектуре, допринела је појачаној ликовној динамици главног фасадног платна.
У овом двојном а јединственом објекту, повезаном затвореним пасарелама, смештено је осамдесет станова различитих квадратура, од гарсоњера до раскошнијих стамбених простора. Комбинаторика самих стамбених јединица је јасна и прегледна, са нагласком на проширеним дневним боравцима свих станова, без обзира на њихове величине, што је допринело повећању удобности корисника. Својом панонском, скоро комшијском присношћу, унутар фреквентног урбаног окружења, ова зграда емитује један сасвим занимљив, несвакидашњи утисак – као да је одувек била ту. Инвеститор је новосадска грађевинска компанија Еркер инжењеринг, уједно заслужна и за зелену терасу на крову као и пузавице на хоризонталним терасама, чији ће се ефекати годинама појачавати.
Владимир Митровић