Архитектура и Нови Сад: Монументална зграда Научно-технолошког парка

Временом овај је простор постао права изложба на отвореном са експонатима савремене домаће архитектуре у којој је сваки од објеката не само био одраз програмских захтева појединачних факултета и инспирације самих архитеката; већ и истински градитељски симбол свога времена. Последњи у низу објеката везаних за кампус је нова зграда научно-технолошког парка, смештен на почетку Фрушкогорске улице, чија је прва фаза, оквирно једна трећина објекта, недавно окончана. Аутори овог импозантног објекта су професори Факултета за техничке науке – Департмента за архитектуру и урбанизам архитекти Дарко Реба, Радивоје Динуловић, Драгана Константиновић и Миљана Зековић са бројним сарадницима задуженим за појединачне сегменте овог сложеног пројекта.

У близу тридесет хиљада квадрата нове зграде, подељене у две целине, биће смештен научно-технолошки парк, намењен компанијама из сектора информативних технологија, као и научно истраживачки простор за наставно и научно особље Факултета техничких наука. То је  уједно и највећи објекат у читавом кампусу, усклађен са потребама три хиљаде будућих запослених, али и једна од најзначајнијих грађевинских инвестиција на територији града. Средства од преко тринаест милиона евра обезбедила је Европска инвестициона банка док је инвеститор Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Влада АП Војводине.

Савремена „паметна и зелена” зграда

Зграда је недавно усељена, док се уређење ентеријера другог дела објекта очекује током године и то по захтевима и потребама будућих корисника. Новом зградом Научно-технолошког парка Нови Сад је добио једну од најсавременијих “паметних и зелених зграда” сасвим у духу савремених архитектонских трендова у свету.

Атрактивна локација, на ободу кампуса и углу две прометне улице и још једном у најави, обезбедила је архитектима довољно простора за смештај свих садржаја али и могућност да се оствари монументални ентеријер, који се не може поредити са било чим prеthodno изграђеним у граду, осим можда са холовима палате Нафтагаса. У стилу савремених јавних ентеријерских решења аутори су се одлучили за варијанту индустријске естетике са импозантним површинама од натур бетона у комбинацији са пластичним бојама и обиљем дневне светлости. Сви простори у приземљу заједно са атријумом и салама за предавања и стручне скупове могу се сматрати јавним па ће тако објекат попунити празнину у граду када је реч о тој врсти јавних скупова. Масивна међуспратна конструкција од армираног бетона обезбедила је релативно брзу и ефикасну изградњу, док је фасадна опна осмишљена у виду стаклене завесе са алуминијумском подконструкцијом која универзалним дизајном одговара одрживој експлатацији објекта Ово је такође једна од првих “паметних зграда” у чију су структуру имплементирани најсавременија техничка решења и сложене компоненте контроле технике и електронике унутар зграде али и воде рачуна о расвети, грејању, хлађењу, вентилацији, надзору, као и о сложеним противпожарним системима. Епитет “зелене зграде” обезбеђен је системом зелених кровова на две етаже које ће, као код Курбизијеа, представљати праве пете фасаде. Испод објекта, у пространој подземној етажи, по коначном окончању градње, биће простора за око стотину паркинг места.

По речима аутора у концепцијском смислу физичка структура објекта има задатак да на најбољи начин подржи и обезбеди све функционално-технолошке процесе који ће се одвијати у објекту, као и просторне потребе које ови процеси захтевају. Са друге стране, било је потребно да објекат својим карактером, архитектонским обликовањем и естетиком јасно одговори на временски, просторни и значењски контекст у коме настаје.

Владимир Митровић