broken clouds
19°C
05.04.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОД ВЕЧЕРАС ДО 25. МАЈА НОВА ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ Глобални наратив о текстилу

05.04.2025. 10:31 10:44
Извор:
Дневник
tekstil
Фото: Uwe Walther / МСУВ промо

У Музеју савремене уметности Војводине од данас до 25. маја биће отворена међународна изложба „Случај нити.

Глобални наративи о текстилу” у организацији Института за односе са иностранством ifa - Institut für Auslandsbeziehungen из Штутгарта , МСУВ и београдског огранка Гетеи нститута у Београду. 

Текстил је средишна тема ове путујуће изложбе, унутар које се он представља као место у коме се уметност сусреће са ручним радом, традиција са данашњицом, а локално се знање укршта са глобалним односима. Поставка, коју су као кустоскиње обликовале Сузане Вајс, Инка Гресел и Сања Којић Младенов, фокусира се на питања као што су: Која се уткана значења и поруке могу наћи у тканинама? Какав је њихов културни значај? Како се текстил може „читати“? Шта тканине могу да нам кажу о свом пореклу, значењу и друштвеним улогама? Које традиционалне текстилне технике су уметници усвојили, апстраховали, релоцирали и вратили у живот? 

Уметници чија ће дела бити заступљена на изложби су: Атеље 61 / Нада Аџић Познановић, Ulla von Brandenburg, Милица Дукић, Noa Eshkol, Andreas Exner, Uli Fischer, Zille Homma Hamid, Heide Hinrichs, Olaf Holzapfel, Ивана Ивковић,Christa Jeitner, Elisa van Joolen & Vincent Vulsma, Колектив Шкарт, Маринела Кожељ, Eva Meyer & Eran Schaerf, Karen Michelsen Castañón, Tanja Ostojić, Rene Redle / Владан Јеремић, Franz Erhard Walther, те „Баухаус простор”, који је циљано за ову изложбу уметница Judith Raum развила као својеврсну визуелну архиву и инсталацију посвећену историји ткачке радионице Баухауса у Десау.

Ивана Ивковић, The base of trust, 2024.
Фото: МСУВ промо

- Текстил генерише различите друштвене и културне контексте места – истиче Ккустоскиња Сања Којић Младенов. - Прожет је својим пореклом и историјом обраде, материјалима од којих је креиран, квалитетом производње која варира од уникатне ручне израде до фабричке масовне производње, те економским ас-пектима и тржишним захтевима. Вишеструке могућности његове употребе омогућавају релације са многим аспектима нашег живота. Истовремено, различитих просторних облика и специфичних елемената дизајна, избора боје, текстуре и патерна, текстил је временом постао медиј за преношење и чување информација, повезан са женским радом и њиховим доприносом заједници. Симултана артикулација културних кодова уткана у његовој основној структури и естетици, отвара му могућност контекстуализације у оквиру дигиталне културе, која нити доводи у везу са електронским колима, а ткање са компјутерским кодовима, чиме текстил у савременој уметности добија нове вредности и разматрања, те запажени успон на међународној уметничкој сцени.”

Ulla von Brandenburg, Flying Geese, 2017.
Фото: Uwe Walther

Сваки део света може посведочити о сложеном учешћу текстила у својој културној и индустријској историји. У том контексту сарадњи са локалним уметницима и кустосима, главни део изложбе је употпуњен уметничким делима, перформансима или акцијама које стварају нове наративе релевантне за текстилни контекст сваке одређене локације, везујуц́и изложбу са уметницима повезаним са дотичним градом и његовим текстурама.  Тако ће у Музеју савремене уметности Војводине бити изложена и уметничка дела аутора из Србије  из колекције МСУВ, Народног музеја Ужице и Установе за израду таписерија “Атеље 61” из Новог Сада. Ови радови се баве специфичним друшт- вено-политичким контекстом сопственог окружења. Она истучу значај еманципаторске праксе, активизма и заједништва као важних карактеристика употребе текстила у локалној историјској и савременој уметничкој пракси. 

М. Стајић

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар