Адријан Фајкс: Дијалог је предуслов уметности

Док је за време старе Југославије превасходно била активна „гастарбајтерска“ емиграција, од деведесетих на овамо велики број уметника из Србије је наставио школовање и професионални рад управо у Аустрији, док су се многи након факултета вратили, не би ли своја искуства пренели у нашој земљи. Чак и ако оставимо по страни образовну размену, географска близина две земље и заједничко историјско наслеђе чине их нераскидиво повезаним на културном плану.

Имајући све ово у виду, не чуди да Аустријски културни форум у Србији континуирано подржава програме који се односе управо на размену уметника и уметничких искустава између две земље, као и њихову активну сарадњу. Последњи у низу таквих пројеката је онлине платформа „На други поглед // Ауф ден zweiten Блицк// Ат сецонд Гланце“, у оквиру којег је расписан конкурс за излагање 10 радова визуелних уметника и уметница из Србије и 10 из Аустрије. Конкурсом се упућује позив уметницима да доставе радове у дигиталном облику, који указују на начине на које европска друштва посматрају себе и „друге“, а отворен је до 31. јануара 2021. са детаљно објашњеним пропозицијама на сајту www.secondglance.rs.

Овим поводом разговарамо са Адријаном Фајксом, директором Аустријског културног форума у Србији, који овај пројекат реализује у сарадњи са Удружењем КомуникАрт из Панчева.

Онлајн платформа „На други поглед” делом је мотивисана глобалном пандемијском ситуацијом, али такође и новим могућностима које оваква врста комуникације можете донети свету уметности и аустријско-српским односима. Које су то могућности које можда нисмо имали довољно у виду у „старој нормалности”?

Пандемија нам је донела могућност – али такође и време – да застанемо за тренутак и осврнемо са на нашу мисију: шта заиста значи повезивање српске и аустријске културне сцене? Како да допремо до публике у Србији? Идеје које смо развили треба да учине више од „попуњавања рупа” које је створио вирус, оне треба да обезбеде дугорочне одговоре на ова питања. Наши нови пројекти користе алате који су већ дуго били присутни – стримовање уживо, виртуалну реалност, и тако даље – али који нису коришћени јер није било довољно подстицаја. Нова потешкоћа је експериментисање и испитивање који од ових алата ће остати релевантни и у будућности, а који су само тренутно модерни.

Када се ради о односима српских и аустријских уметника, једна од кључних речи за овај пројекат је дијалог. Зашто је ово важно и која врста дијалога је неопходна?

Дијалог је предуслов уметности. Уметници константно стварају на том темељу, реферишући и често се не слажући у том дијалогу, како би остали релевантни и продуктивни. Уметнички дијалог је такође темељ ширег дијалога међу друштвима, на општем плану. Проматрање и размишљање о „нашим” и „страним” уметничким перспективама је сјајна полазна тачка за нове дискусије.

Отворени позив је посвећен радовима о начину на који европска друштва посматрају себе и „друге”. Који су то клишеи карактеристични за односе Аустрије и Србије?

Будући да су наше земље толико близу једна другој и континуирано су биле у некој врсти размене током више векова, постоји велики број клишеа са обе стране, који се односе на менталитет, храну, породицу, рад, и тако даље. Овај пројекат даје уметницима могућност да осветле та предубеђења из новог угла, али не нужно како би их елиминисали. Освешћивање у погледу ових заблуда, као и могућност да им се насмејете, понекад су сасвим довољни да би се догодила права размена.

У Србији сте дуже од годину дана. Колико сте имали прилика да се упознате са културном сценом у Србији, нарочито на пољу визуелних уметности? Какви су вам утисци и где видите простор за напредак, пре свега на организационом пољу?

Премда је је највећи део тог времена несрећно ометен пандемијом, приметио сам да Србија има веома живу сцену визуелних уметности. Открио сам мноштво младих уметника, нових независних галерија и простора у Београду, али и у другим местима. Када говоримо о напретку у култури, то је клизав термин. Генерално говорећи, увек је добро ако фондови за културу функционишу на предвидив и транспарентан начин.

„Други поглед” је такође термин који означава другачију уметничку визију. Недавно смо видели резултат ваше сарадње са Факултетом драмских уметности – светлосну 3Д инсталацију на згради Амбасаде Аустрије. Имате ли и овако нешто у виду као достижан циљ за реализацију путем онлајн платформе?

Хакатон и 3Д мапирање „Ода Бетовену” у сарадњи са ФДУ су, на сличан начин, вођени свежим размишљањем о начинима ангажовања српских креативаца и јавности не само током, већ и након пандемије. Успех овог пројекта нам је показао да је наш приступ смислен и већ радимо на његовом другом издању. На сличан начин, „На други поглед” тежи да постане етаблирана платформа за размену на пољу савремене уметности, мрежа уметника, куратора и љубитеља уметности.

Када се ситуација са ковидом напокон поправи, размишљате ли о излагању радова са платформе у физичком простору, уколико природа рада то дозвољава?

Дефинитивно планирамо и размишљамо о начинима излагања одабраних радова у физичким просторима – галеријама, културним центрима, али и јавним просторима. Нови дигитални формати, као што је „На други поглед”, никако нису предвиђени да замене изложбе у реалном простору, већ да им помогну, буду у интеракцији с њима и прикажу их у ширем, нематеријалном контексту.

Прва изложба садржаће радове 10 визуелних уметника из Србије и 10 из Аустрије. Ово је само иницијална фаза платформе – који су дугорочни планови?

Поред изложби у физичком простору, за 2021. планирамо и каталог, као и организовање дискусија међу изабраним уметницима, као део ширег културног дијалога. Дугорочно, волели бисмо да платформа еволуира и прилагођава се како би постала кључни део мреже за савремену уметност. Желимо да што више научимо током пилот-фазе платформе како бисмо то постигли.

Н. Марковић